Katanaćo. Ne primiti gol. Prepustiti posed lopte. Ne upuštati se u kontre. Igrati bunker. Na gol manje.
Ređati poraz za porazom, uz poneki remi. Osuđen na ispadanje, na propast. Na poslednje mesto u beton ligi.
Biti zadovoljan sa 0:1, jer, zaboga, moglo je biti 0:3.
A samo se poraz pamti, gol-razlika se ne računa u životnoj utakmici. Revanša NE-MA!
Ofanziva je bila u punom jeku. Praštalo je na sve strane. Više nije bio siguran sa koje strane doleću granate i meci. Zario je glavu među kolena i jednom ruko čvrsto pritiskao šlem. U drugoj je stezao brojanicu.
''Samo da prođe, samo da prestane'', mislio je. Ljudi su vikali, bilo je prometno u rovu. Učinilo mu se da se njemu neko obraća, ali, u magnovenju, nije razaznavao reči. Dugo su bili na ovom položaju i u rovu se osećao sigurnim.
U međuvremenu, kapetan je naredio napad i najednom je ostao sam, još čvršće stiskajući brojanicu.
Njegova četa je izvršila juriš, bila odbijena i sada se već, desetkovana, haotično povlačila. Vojnici su preskakali rov, prvo manja, pa onda veća grupa. Zvuk borbe je bivao sve slabiji, dok sasvim nije iščezao. Ne zna koliko je prošlo pre nego što se konačno usudio da se uspravi.
Miris ilovače pomešane sa mirisom sveže krvi je postao nesnosan i poželeo je da što pre izađe iz te žive grobnice.
Gore, na ledini, sve je izgledalo drugačije. Skidajući šlem i otresajući prašinu sa lica, na horizontu je ugledao veliki hrast. ''To mora da je zapis'', pomisli, i podiže pogled ka vedrom nebu. Udahnu duboko, te zatvori oči. Nije više mislio ni o čemu.
Da jeste, primetio bi neprijateljski pozadinski vod koji je pratio svoju jedinicu u nadiranju. Krupni kuvar je opalio kratak rafal iz šmajsera.Dok je nekontrolisano padao natrag u rov, imao je vremena samo za jednu misao:
''Šteta što ranije ne izađoh iz rova. Dan je tako lep. Bio...''
Život? Je l' se to jede?
Postoje oprezni ljudi koji na sve misle, koji sve predviđaju. Ipak, stalno upadaju u klopke jer računajući na poteškoće, stvaraju iste. Život je i unutrašnji i spoljašnji. Bez obzira na neraskidive korelacije između te dve manifestacije, postoje i mnoge specifčnosti. Dok se sa unutrašnjim borimo sami (čast psiholozima koji naplaćuju 50 evra sat mamu im jebem), spoljašnje traže malo više. Puno je "metaka i šrapnela" koji pogađaju. Ljudska duša je na neke imuna, dok za dosta nije. I tako, dok većina nabavi "fuck off" stajling pancira i krene da se bori sa životnim nedaćama kako zna i (ne)ume, postoje homo sapiensi koji pribegavaju insektoidno-vodozemačko-sisarskim trikovima te se ukopavaju - u zemlji je spas. Često idu toliko duboko da više nikad i ne izađu.
Rovovska borba je borba bez pomicanja - borba bez borbe. Uđeš u rov, pripališ cigaretu i ne proviruješ. Nekad baciš neku bombu, opleteš kratak rafal - većinom šutiš, osluškuješ i igraš karte. Možeš da čekaš, ili da kreneš. Doduše kad izađeš, čeka te metak ili preplašeni protivnik koji beži.
Život je ulaznica. Rov je samo jedna od mogućnosti, i to loših. Nema garancija!
Dok živiš, budi živ!
Zarobljen je devedeset druge u Orašju. Uhvaćen je u firmi dok je radio. Većina njegovih sunarodnika je već bila pobegla, ali on nije hteo....
Još uvek se osećao smrad spaljenog mesa dok je bio mučen gašenjem cigareta. Modorg lica, prebijenih rebara, napuklih prstiju, pokušavao je da ustane i lizne vlažan zid - vode nije pio danima. Odjednom ga ja zaslepila svetlost. Ipak, jasno se nazirala silueta, silueta sinoćnjeg kasapina. Bojao se da je došao spas u vidu metka, ili noža - šta god!
- Ustaj izdajnička kukavico!
Ćutao je i nije se pomerao. Usledio je udarac nogom u pleksus i jak trzaj za ruku. Vukao ga je.
- Danas kopaš rovove. Nek te ubiju tvoji, hahahaha!
Prevezen je kamionom bez cerade do komande. Odatle je išao peške sa još par sličnih. Vojnici koje je sretao su mu dobacivali da je izdajnik, kukavica, pretili su mu.
- Evo ti ašov! Kopaćeš tamo!
Krenuo je, sagnut! Tvrda zemlja se nije dala. Sa druge strane su zapucali. Još više se sagnuo, udahnuo duboko i zapeo jače. Rov mu je bio spas, činilo se. Divljački je zarivao ašov u dijamantsko tvrdu ilovaču. Zastao je na momenat. Da li da beži? Pogodiće ga? Krenuće par koraka i skinuće ga? Tada je odustao od par sigurnih koraka slobode i zapeo još snažnije do boli u skršenom telu. Rov mu je bio smisao tada.
Kasnije te večeri od zadobijenih rana je izdahnuo.
