Mala, ali upadljiva stvar. Namesti se uvek kad ne treba. Možeš da se picneš i budeš elegantniji od Ljube ALičića, ali sa ovim izgledaš kao najgori šaban. Ako se, ne daj bože, nađeš u nekom finom društvu, nema šanse da opušteno ćaskaš sa njima, sve vreme ćeš da blejiš u noge.
Kako se namestila, baš tu na vrhu, oko palca...a fotelja uska, ne možeš da sedneš na nogu i da je skloniš od pogleda. Stavljaš drugu nogu preko nje, gledaš ima li negde papuča u blizini, ali ništa ti ne ide na ruku. I onda neka devojčica, koja se slučajno tu zatekla sa mamom, odjednom je ugleda. Ima dve i po godine, žurno se izvlači iz maminog krila i dolazi do tebe. Hvata te za nogu i viče: "Krompirić!" Reflektori su na tebi.
Agonija...
Povreda zbog kojih par čarapi ide u penziju. Čarape odmah ulaze u kategoriju za po kući.
Ovi veterani međ' borcima koji su stojički podnosili vonj patika za basket će se u svojim poslednjim danima mirno dremati u vašim kućnim papučama.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.