Proročke reči kneginje Milice Gorice Popović u Boju na Kosovu koje opisuju geostrateški položaj smanjene Srbije.
To se nama stalno dešava, buknemo, osvojimo, izginemo i onda paf, vrate nas u pređašnje stanje plus još malo pogoršano. I sve ispočetka, od nule, odnosno od potoka našijeh moravskih na neka imaginarna mora, tamo daleko.
Al vratićemo se još jači, da još bolje izginemo!
- Šta je, letos Tunis, Egipat i Španija a ove godine Sutomore, letos u kadifi i saftu sočnome skupoće, sada u jeftinom pivu od dva litra, letos u pesku ženskom međunožnome danas u blatu namazanom barandskom...
- Jebiga, presušilo... ajd leba ti kupi još dva litra Zaječarskog...
- Uze kurva znači sve?
- Uze moj Bogoje i pare i dušu... al nije mi žao... na Moravu, na Moravu sad se vraćam, kod oca Radoša da me blagosilja, da mažemo brvnaru sandolinom i da jedem luk s percima neprksanim, blagoslovenim peradima našim...
Razvojni put srpskih teritorija u funkciji Srb=(Dušan,+∞). Pominju je otprilike isti oni koju cvile za topovima cara Dušana- dokoni mrsomudi što kukaju kako je Srbin zlatnom rukom boc, i kako nema više onog Beograda, boema i violine što u srce dira, eh...
A: Šta je, sine, šta si oklembesio nosurdu?
B: Ma pusti me, ćale, sve je otišlo u majčinu! Žena više izdrži pod vodom nego kod kuće, verovatno mi je već nabila rogove, moja ćerčica, koju sam do pre par godina nunao u krilu, evo već treću noć za redom ide da spava kod drugarice Dragane, koja je verovatnije Dragan, jer nešto ne znam za Dragane koje ostavljaju šljive po vratu, a sinčina nosi samo duge rukave u sred leta i nešto mnogo šmrcka u poslednje vreme. Neće ni da mi se digne kao nekad, k'o da sam tvoj ispisnik. Od tri mora dođoh na tri Morave, eto.
A: 'Ajde, 'ajde, nije sve tako crno, nisi sve izgubio, ako ništa drugo, imaš mene! Imaš i bruh HAGHAHAHAHAHAKAHKAHGAH kahkakah... Uh.
B: Ma da, dobra fora, hvala ti tata... Tata?!? Aukurac, sad imam samo bruh. Jebi se, tata.
