Gospodje koje te vrebaju sa druge strane male rupe u postama, bankama i ostalim birokratskim mestima.Ako su mlade, nakaradno su nasminkane, ako su stare, nakaradno su nasminkane.
Ocit primer necega sto ne ume i nece da obavlja svoj posao za koji je placen, vec radije obavlja i vodi svoje licne poslove i razgovore.
Peti i Selma - Ponekad se redovi uopste ne pomeraju.To zovemo nedeljnim danima.
- Zasto nedeljnim.
- Zato sto redovi traju nedeljama.
Konstanto nadrkana ženska osoba koja radi na šalteru neke državne ustanove. Obavezno trza na penzionere i nesposobne. Plaši se mlađih ljudi. Najčešće neobrazovana osoba i još (namerni pleonazam, prim. au.)
češćce zaposlena preko veze. Ima brkove.
Kerusa u staklenom boksu.Rasa bez pedigrea koju neki namrsteni ljudi uvek hrane sa govnima i nekim papirima kroz onu malu rupu na boksu.Moj tata kad ide da plati struju uvek kaze: Idem da nahranim onu kerusu sa govnima.!
Žena odevena u preusku majicu sa animal printom, obaveznim rozla karminom, fajin razmazinim, šerpa plavom senkom, sedefastim lakom za nokte na mesarskim prstima i kilogramima nepotrebnog zlata (što više krstova, to bolje), koja usled nedostatka dobrog seksa ima neodoljivu potrebu da mentalno masakrira svoje klijente, tražeći im barem 246 dokumenata i raznoraznih potvrda, dok dotični/na ili ne završi u "specijalnoj" ustanovi ili na suđenju zbog ubistva sa predumišljajem.
Jeste konstantno nadrkana, ali zaboravili ste da salterusa ima i brkove. Sva sreca pa je sa one strane saltera, tako da joj ne mozemo osetiti vonj koji je jedna od njenih karakteristika.
-daj bre kevo, sredi se malo. Izgledas ko salterusa.
Određena vrsta čovekolikih kokoški (nalik na žene), koje poseduju toliku količinu ozlojeđenosti i frustracije, da bi njihovom materijalizacijom mogle pokrenuti četiri spejs šatla. Ako ste prema njima ljubazni - najebali ste, ako ste neljubazni - najebali ste. Naravno, izuzeci postoje, ali je njihova egzistencija pod znakom pitanja - svi pričaju o njima, a niko ih nije video.
Nepodnošljiva žena. Namrgođena. Nedojebana. Nevoljena. Odbačena. Omržena. U proseku ima oko 50 godina. Ali ne mora i da znači. Ni 10 piva je ne mogu učiniti lepšom ili podnošljivijom. Šta god da joj doneseš, nije dovoljno. Uvek fali nešto. Obično ne radi nigde, osim ispred TV-a u toku neke lige.
Pr.1
- Ženo, evo, primio sam platu. Izvoli, ovo je za kuću (vadi 5 crvenih četnika).
- FT1P.
- Hahahah! Dobra fora. Znam je. Koji mi papir fali?
- Nije to ta skraćenica. Ovo je druga: Furaj, tupadžijo jedan papučarski! Za pivo i kladionicu imaš, za kuću zakidaš. Daj JOOOOOOOŠŠ!
- O, jebo me matičar koji me oženi! Bolje da me je upisao u knjigu umrlih nego u knjigu venčanih.Pr.2
- Dobro jutro, ženče ubavo! (pripija se uz svoju mlađanu suprugu radi jutarnje gimnastike).
- Do-vi-đe-nja!
- Ma, daaaaaj, samo da overimo par papira.
- Overim ti ja šamarčinu, konju jedan. Gde si ti video da se overava sa suvim pečatom?
- Čas ću ga navlažim.
- Vlaži ga kasnije, sad je pauza.
- Do kad?
- Dok ne kažem da je prošla! Beži dok se nisam predomislila i uzela godišnji odmor! (okreće se na drugu stranu i pokriva pokrivačem po glavi)
- E, jebo te...Pr.3
Na TV-u ide neka liga. Jelen, Lav, Slon, Konj... Muž se uživeo u akciju, kao da je najrasniji pornić u toku. Ne diše.
Eto žene. Vuče usisivač. Dupe centrira u preseku dijagonala televizora.
- Draga, ugasi to SRANJE pola sekunde, da ti kažem nešto!
(gasi usisivač)
- ŠTA JE? - pita besna.
- Smršala si, ljubavi moja.
(odobrovoljava joj se izraz lica) - Jel? A kako znaš?
- Pa, prošlog meseca, kada je bila Jelen liga, isto si tako usisavala, pa si isto ovako stala pred televizor. E, tada ti je dupe bilo toliko veliko da nisam mogao da vidim ni ivice od TeVea. A ima 32 inča. A sada vidim RTS1 u gornjem uglu ekrana.
- Stoko!
- Kravo!
- Konju!
- Šalterušo!
Najbolja riba na svetu!
Kod nje svi čekaju u redu ili se guraju da što pre dođu na red.
Niko ne odustaje bez obzira kolika je gužva jer samo ona može da završi posao.
A ona brate davi, gnjavi, odlaže završetak sa svakim što je moguće duže.
I svako od nje odlazi obavljenog posla, ako dođe na red dok traje njeno radno vreme.
I ako ima dovoljno keša da izfinansira druženje sa šalterušom.
Pa šta vam je?
Što se bunite?
Svi ćete doći na red.
Sponzoruša koja zna da ceni vrednost papira, mamu joj birokratsku jebem.
ONO ženskog roda, nadrndano, klimakterično, najčešće pred penzijom - kojoj se jebe što se vama žuri! Bila bi MOŽDA ljubazna - da si joj DIREKTOR!
imaš problema sa niskim pritiskom??
e to rešava u DVE sekunde, drage volje!
Nosferatu šalterskih rovova.
Biće sposobno da vas jednom rečenicom izbaci iz blažene stvarnosti u najgoru noćnu moru. Strah i trepet svakog smrtnika.
Šalteruša: "Gospodine, ova dokumenta se predaju na šalteru B koji trenutno ne radi.
A ova dokumenta niste ni trebali donositi dok Vam po članu 3.s fali još jedna slika koja je napravljena "Daguerreotype" aparatom."Posle par sati čovek se vraća: " Draga gospođo doneo sam Vam tražena dokumenta sa dodatnim kopijama, od viška valjda ne boli glava"
Šalteruša:"E glava, joj glava... Vesna ajmo na pauzu, dosta smo radili za danas."
Radnica u izlogu firme. Kakav izlog - takva i radnja.
Najčešće liči na pripadnicu specijalnih jedinica birokratskog carstva zadužena za nedobrodošlicu. Humanoidni oblik ćorave koke koja ume da ubode po neko zrno, ali ne i stil i kulturu rada, pa zato najčešće u svom dvorištu-kaki. To je najverovatnije posledica nepravilne ishrane i nepravilnog života. Živi od kafe i radi za kafu.
Šalteruša, činovnik, pisar. Osoba koja je u firmama, preduzećima, kompanijama i državnim institucijama zadužena za odnos i rad sa strankama, klijentima.
Srpski činovnik iz provincije, s početka 21. veka... dobro i sigurno uvaljen u svoju poluraspalu fotelju, iz koje štrči stari, poderani sunđer ispod olinjalog kožnog prekriva. Ta je fotelja, ujedno, i njegov smisao. Od te se fotelje ne odvaja ni kada doručkuje, obično van vremena pauze, niti dok čita novine u trenucima kada nema stranke ,,s onu stranu" šaltera. Kada bi mogao, sve mi se čini, u njoj bi (ili, na njenim točkovima) prevalio i čitav put do toaleta; samo kada bi točkovi funkcionisali.
Njegov poluintelektualizam kojim služi režimu i vlasti, i državničkoj birokratiji, prizemniji je i banalniji od vulgarnosti ratara koji je došao da produži vozačku dozvolu za traktor, ili da pečatom overi kakvu hartiju od značaja. Takav poluintelektualizam jednako je zarazan i kancerogen po društvo koliko i neukost onih koji takve modele prihvataju i podržavaju. Isto tako, i sprovode. Njegova svest nije ni mogla da prodre u dublje pore, i to ne zato što su pore razbijene i uske, već zato što je njegova svest godinama i decenijama formirana u sobičku 3h3m, sa prednje strane oivičena staklenim šalterom preko kojega komunicira sa ,,svet(in)om", a iza njega, negde u arhivi, nalaze se gomile požutelih, masnih hartija, koje mirišu na burek i jogurt (ređe, i na neki čokoladni kolač, a redovno na crnu, domaću kafu).
Ovaj činovnik, kojega svakodnevno srećemo u različitim državnim institucijama i ustanovama, gaji u sebi i određenu dozu skepse i cinizma prema svakoj mogućoj promeni. Njegovo, po pravilu, strogo i hladno lice, sa graškama znoja po čelu i zajapurenim obrazima, saseći će svakog građanina (pojam uveden u vremenu kada, verovatno, ovakav tip činovnika u nas i nastaje, negde na dva veka od ovoga vremena), koji, opet po pravilu, nema svu ,,neophodnu" dokumentaciju - verovatno od svih članova uže familije, bar četiri kolena unazad. Država kaže četiri, a Crkva šest... a ne, to beše za incest. Dobro, i ovo je slično tome. Jer, činovnik i mora (nekada) utvrditi, ima li kakvih rodbinskih veza sa strankom, u tih četiri do šest kolena unazad, kako ne bi došlo do nekakvih familijarnih neprijatnosti. U svakom slučaju, od građanina se traži, i on je uslovljen time, izuzetno dobro poznavanje: 1) porodičnog stabla, 2) krivičnog i imovinskog prava, 3) svega ostalog.
Tako je naš činovnik, dobro i sigurno uvaljen u svoju poluraspalu fotelju, iz koje štrči stari, poderani sunđer ispod olinjalog kožnog prekriva, umesto uglednog, državnog službenika koji je na polzu narodu i otadžbini, pretvoren u poluintelektualno biće, poslenika različitih režimskih ideologija i vlada, kojeg se gnuša i prema kojem gaji svaku nesimpatiju/empatiju, nepoštovanje... gotovo svaki građanin države. ,,Šalterski službenik" ili državni činovnik, tako se našao na prvom udaru svetine koja sa razjapljenim čeljustima, sva od gneva i besa, kivno psuje i laje, izbacujući gorku sluzinu na staklene šaltere, iza kojih će kasnije, ni krivi ni dužni, državni činovnici ispijati crnu, domaću kafu, i jesti masni burek, sa jogurtom. U tetra paku. Ali ne više ,,trouglastom". Jer, bila su to neka druga vremena, kada je ,,trouglasti" jogurt bio ne (samo) prehrambeni proizvod, već demonstrativno sredstvo i – simbol jednog vremena.
Nadrndana srednjovjecna gospodja, visoka 160 cm, teska 80 kg, u tamnoplavom kompletu, sa trajnom na glavi, biserima oko vrata, jarkocrvenim lakom na noktima, koja radi na salteru (Doma zdravlja, Biroa za zaposljavanje, poste...) i mrzi cijeli svijet.
U prevelikoj većini slučajeva žena čiji te glas navodi da pesnicom probijes staklo koje te od nje deli.
