Tamo gde je poremećn sistem vrednosti, kao što je u našoj zemlji, prvo pravilo kod muškaraca je da ga zacrtana devojka ne vidi sa bilo kojim vidom literature predviđenom za redovno edukovanje. Zbog toga bi mogla pomisliti da je on posvećen obrazovanju, što bi ga automatski isključilo iz konkurencije za njenog budućeg dečka-gledano sa stanovišta nosioca knjige.
-Uuuu, evo je, evo je brate, evo je.
-Gde?
-Evo ide prema name. Evo je, evo je, evo je.
-Super, taman možeš da je pitaš da izađete.
-Pa dobro, pobogu, da li si ti pri čistoj svesti? Vidiš ti šta ja nosim.
-U matori, Tihi Don, to još ona četvrta, ponajdeblja? Pa ti si gotov.
-Aj pridrži samo dok prođe, molim te?
-Nema šanse.
-Što si pička jebote! Šta ću ako me vidi.
-Gurni je pod jaknu.
-Pa da misli da mi se digo na nju, da sam perverzan?! Joj, evo je, pridrži molim te, molim te!!!
-Ma neću bre!
-Ćaaaaao Tijana. (kez od uva do uva)
-Đao Marko. (blag osmeh)
-Aaaah, šta misliš je l' videla?
-Pa verovatno da jeste, prošla ti je sa leve strane, a ti si knjigu držao u levoj ruci, što je bar ne prebaci u desnu?
-Jebote! Koji sam ja bolid! Ma nema veze, na'vataću je na fejsu da joj objasnim da knjiga nije moja. Ili možda nije videla naslov, pa da joj kažem da je Tvajlajt, ribe se lože na Edvarda.
-E to ti je pametno.
-Čoveče, koji splet okolnosti.
-(Čoveče koja si ti paljevina, samo joj reci da je Tvajlajt pa da posle moraš ga čitaš).
