Samo da me ne vidi sa knjigom sindrom

-Уууу, ево је, ево је брате, ево је.
-Где?
-Ево иде према наме. Ево је, ево је, ево је.
-Супер, таман можеш да је питаш да изађете.
-Па добро, побогу, да ли си ти при чистој свести? Видиш ти шта ја носим.
-У матори, Тихи Дон, то још она четврта, понајдебља? Па ти си готов.
-Ај придржи само док прође, молим те?
-Нема шансе.
-Што си пичка јеботе! Шта ћу ако ме види.
-Гурни је под јакну.
-Па да мисли да ми се диго на њу, да сам перверзан?! Јој, ево је, придржи молим те, молим те!!!
-Ма нећу бре!
-Ћааааао Тијана. (кез од ува до ува)
-Ђао Марко. (благ осмех)
-Аааах, шта мислиш је л' видела?
-Па вероватно да јесте, прошла ти је са леве стране, а ти си књигу држао у левој руци, што је бар не пребаци у десну?
-Јеботе! Који сам ја болид! Ма нема везе, на'ватаћу је на фејсу да јој објасним да књига није моја. Или можда није видела наслов, па да јој кажем да је Твајлајт, рибе се ложе на Едварда.
-Е то ти је паметно.
-Човече, који сплет околности.
-(Човече која си ти паљевина, само јој реци да је Твајлајт па да после мораш га читаш).