У библиотеци два пријатеља,
" Извините, имате ли ишта од епске фантастике, Роберт Јордан и тако то? "
матора библиотекарка, " Моменат, да провјерим у бази података. . . . . . . . . . . . имамо нешто!"
" Може, узимам ", те се окрену другу " Хоћеш ти нешто узети, занимај се мало нечим ? "
" Хмм. . .па не знам, нисам баш сигуран да имам времена за читање из разоноде, знаш већ, посао, факс. . ."
" Ма дај, узми нешто, 'ће да те опусти, видим да ниси у форми у последње време, треба ти нешто да ти скрене мисли на другу страну "
" Да, можда си у праву. . .али опет, не знам уопште шта бих узео "
" Па јеси ли икад читао, који ти се жанр свиђа ? Класик неки можда да узмеш? Шта мислиш о фантастици? "
" Не, не, не бих то. . .ја бих радије нешто, овако. . .знаш. . . "
" ? Шта човече ? Одапни већ једном? "
" Па нешто. . .да мало вуче на еротику, знаш ?. . .Али не оно хардкор, не, не то. . . "
" . . . Шта се дешава са тобом и Драганом ? "
" Увела ми санкције. . .јебала ми све по списку кад је чула да ми се она твоја другарица качила око врата на оној журци. "
" Аха. . .па ништа, сачекај моменат да питамо ову библиотекарку може ли ти она препоручити нешто, онако, софткор "
" Неееее будало. . .ма јеби се одох ја одавде!!! "

Ali zato mi smo danas jedna zakonska država u kojoj je sve na svom mestu i izgleda da nam baš zbog toga ljudi štrajkuju,umiru od gladi i seku prste kako bi poslali poruku vlasti gde smo mi sad.

Svaka devojka nam je bila manekenka.
Pogotovu tih godina je vazilo ono da su nase zene najlepse na svetu.