Na svetu ima ljudi koji su dospeli u pogrešno vreme i prostor. Oni koji se izdvajaju svojom genijalnošću, toplinom duše, širinom i dubinom misli. Jednostavno, bitisanjem na nekom višem, nadzemnom nivou. Usmeravajući energiju ka traženju istine i trajnih vrednosti, bez ljudskih požuda. Dovoljno snažni da svoje ideale isprate do kraja.
Ipak, takvi anđeli ne mogu da opstanu. Svaki ima izbor: da se utopi u masu il da nastavi putem spoznaje istine, uz masu bola. U svom svetu, oni su na vrhu i nalaze ushićenje, dok zemaljski dvet ne može razumeti takve stavove. Njihova krila zbog nerazmevanja i samoće gube snagu, i oni su osuđeni na brzu smrt jer se ne mogu snaći na zemlji.

Сањао сам те, веома често. Долазила си ми у сан, лака попут поветарца, а одлазила си са кишом и грмљавином. Никад се ниси мењала, остала си увек иста. Иста као оног првог дана када сам те видео, поносна и далека. Био сам обичан смртник, који није заслужио да се нађе поред тебе. Желео сам бити твој слуга, твој верни пратилац, утеха када падне ноћ. Била си далека попут звезде на небу, али за мене си сијала снажно. Волео сам те, нежно, најдубље, онако како човек истински може волети. Понекад сам те и мрзео, до очаја. Ипак да си мене изабрала, живот би можда био другачији. Макар твој. Изгледа да у животу увек имамо најмање два пута којима можемо кренути. Ја нисам био твој а ни ти мој. Чекао сам да време пресуди у моју корист анђеле. Чекао сам твој пад. Толико сам га жарко прижељкивао, осећао га у својој души. Али колико год се љубав зна за душу примити, толико је мржња зна искварити. Тражио сам те по кишним улицама и сунчаним брдима. Никад ме ниси напустила, увек си била део мене, и увек ћеш бити. Моја тајна вешто сакривена од других. Једно време сам и заборавио да постојиш. Све до једнога дана..