Hleb. Pagani koji se u isti kunu oduvek su upražnjavali praksu da isti lome, zasipaju ga alkoholom zvanim vino, takozvanom božijom krvlju, vrte ga u krug ko mače koje niko neće da usvoji. Muslimani veruju da je njihov Bog jedini kao što Hrišćani ili Katolici veruju u jednog boga. Buda je uvek govorio da Sila nikom dobra ne donosi, dok Grci veruju u multibožanstvo. Iako je raž sađen u Mesopotamiji još niko u tu priču ne veruje. Istina je da danas ljudi u Africi za njim čeznu, bez obzira što nisu nikad čuli za brend leba marke Klas brašna tipa 500. Širom sveta se isti baca, bez obzira što dve trećine sveta za istim plače svaki dan ili bar kuburi da ga nabavi. Kakav čovek može biti onaj kome slavski kolač služi kao ukras na trpezi, kao neizbežni detalj krsne slave. Jeste da, nije više komunista ali biti licimer je još gore nego biti otvoreno pokvaren. Hleb, kao nasušna potreba, kroz vekove je za mnoge bio cilj u životu. Danas se na ulica svetskih metropola sreće po kontejnerima u paganskim društvima kao ukras na trpezama. Neki ga i dalje sanjaju, neki lete u kosmos. U principu svi oni koji ga jedu i dalje su među nama. Neki ga ne jedu jer goji, neki ga jedu sa krompirom. Neki ga bacaju u đubre, neki ga iz istog vade. Džabe te lebom ranim" nije samo narodna poslovica, već prikrivena volja za moć, zakon jačeg i surova realnost ovo naše planete. Danas juče i prekjuče je to hleb. Sutra je to voda ali ko o tome može da misli kad mu nasušna potreba celog života oduzima skoro ceo isti.
"Hleba hleba gospodaru ne vidosmo davno hleba!
Глогова мочуга са чворовима на коју се набијао поп кад дође да свети водицу у дом где на зиду виси Титова слика.
Стил "играња" у клубовима. Када друштво у клубу - а под друштвом се подразумева скроз мушка екипа, испуца пљескање, пљескање изнад главе, ширење руку и фолирање да зна речи песме померањем усана, што ће рећи око поноћи, славски колач ступа на сцену. Један лик креће да окреће барски сто, а остали по њему лупају, попут ђеда и унука који целивају колач. Црно вино није увек у игри, као код праве ствари, али зато су ту његов неизбежни дериват бамбус, шприцер, промотивни коктел ( осам шотова 1600 динара, ИДЕМОО), пиво, и нешто зелено са окицама и рукама.
- Ало, бре, децо, који вам је курац, немој да окрећете тај славски колач више, све ме у бубреге бијете лактовима. Узмите лепо и фолирајте да вас је погодила песма, к'о и сви други.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.