Predmet koji služi sa sličuranje. Pravi se tako sto se prvo ukrade gajba ispred kafane, poslije se reže gornji dio gajbe tj. ručke. Nakon rezanja, ručke se stavljaju u toplu vodu (samo vrhovi) i poslije izvjesnog vremena se vade i savijaju pri vrhu. Nakon toga se ostavljaju vani u snijeg da se ohlade i postanu čvrste. Kada je i to gotovo, spremne su za sličuranje. Sličura se tako što se stane na sličure.
Neki su išli i korak dalje u proizvodnji sličura, te su na sredini bušili rupice i stavljali kanap, koji je služio za pričvrščavanje noge za sličuru.
-E idemo danas na sličuranje, gore iznad Omerove vikendice skroz poledilo, ima da idemo 100 na sat.
-Ma ne mogu jarane, slomile mi se sličure.
-Pa šta ima veze, napravit ćemo nove, to nam je 10 minuta.
-Hajd ok, ali ja ne smijem vise ispred Mirsove kafane da prolazim, sve sam mu uzeo.
-Ajd nema veze, ja ću maznuti onu dedovu gajbu iz podruma, ionako mu ne treba.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
eeeej
srećni dani mog detinjstva
hahah tek sam ovo sad vidio
nana pravila sličure :)
kod mene u radničkom getu ih zvali šljičke haha.
Kod nas u bosni su sličure, ne znam za drugi naziv :)
negde kažu i sličuge, slidže. Varijacje na temu, ali neki lokalizmi znaju da budu urnebesni.
Kod nas su slučuge. :)
Ma dobro, nazivi su različiti, ali svi znamo o čemu govorim :D Što reče nana, sretni dani mog djetinjstva :)
kod mene se kaže sličuge :)
Znam i za taj naziv, i kod nas neki tako zovu, mada rijetko.
I đe ovo iskopa živ bio:)