Kada za nekog kažemo da ima Šlifa, mislimo da taj neko ima Šmeka, da je druželjubiv, da ume da prepozna kako treba da se ponaša u datim okolnostima.
Da uvek može da:
-Da dobije sto u punoj kafani.
-Da šarmira šalterušu da mu sve sredi iako mu fale dva papira.
-Da "skoro" svaku ribu uspe da barem nasmeje.
-Da bude i gospodin i baraba.
-Da ustupi svoje mesto da bi sela baba, i tačno zna za čije zdravlje da je pita i fascinira banalnom pričom kako planira da se oženi, ima finu devojku, da je našao lep posao i da stalno napreduje, ima lepu platu, pomaže staroj majci...Kako bi baba išla i na sav glas pričala kako je on jedan jako fin mladić.
Jednom rečju:Mangup, fin momak sa stilom. Sa Šlifom.
Il' ga imaš, il' ga nemaš. Ako ga imaš, ima nade za tebe. Ako ga nemaš, prop'o si. Jednostavno to znači da si šmekero-uglađeno-slatko-namazano-simpatično-dovitljivo-zajeban lik.
Ako uspeš hard-kor šalterušu na faksu da ubediš da ti naknadno overi semestar bez i jedne uplatnice, a pritom je frizerka ujebala, ukrali joj novčanik, pukla joj štikla, nestalo joj cigara, propustila je poslednju epizodu omiljene serije i povrh svega je muž ostavio, a na sve pre tebe se izdrala toliko da su popucala stakla na šalteru, znaj da si taj.
Uglađenost, finoća, onaj ko ga poseduje zna da se ponaša u svakoj situaciji na pravi način.
Komšinica: "Žika električar ima šlifa, ugura mi ga sinoć kao da meri amperažu".
