Zaludan čovek koji prenosi svoj svet na platno, da bi uživaoci videli njihov, a kritičari po normama objasnili šta je on hteo da iznese.

Umetnik obično duge kose i kratke odeće. Voli da se o njemu znaju i najstiniji detalji i životne pikanterije osim visine prihoda.

Umetnik koji se proslavi tek posle svoje smrti.Valjda je to cena slave.
Zivi bedno i umri siromasan i anoniman,da bi te stotinu godina posle smrti uzdizali u nebesa i smatrali te najvecim umetnikom sveta...

Likovna umetnost je majka svih umetnosti.Kako steći licencu da apsolutno sve što izbaciš iz sebe ima status umetničkog dela?Za razliku od medicine,gde lekar,što više radi,postaje sve veštiji i komplikovanije bolesti leči,u likovnoj umetnosti to ide naopako.Umetnik mora da napreduje samo dok se školuje.On uči da naslika,nacrta i izvaja sve ono što mu oko vidi,što vernije i savršenije je moguće,da bi kasnije mogao da se ponaša kao da nikad nije slikao u životu.Moraš imati faze.Ludu,luđu i lud-ko-struja-pička-mu-materina-luda fazu.U trećoj fazi u stanju si da kupiš pohvale za slike koje još nisi ni naslikao a,koliko god se ponašao kao svinja,neko će to,ne samo razumet,nego i slaviti.Alkoholizam i drogu otkrij već negde na početku školovanja da bi uopšte stigao do treće faze jer zamor materijala je prevelik.Treba da budeš lud ceo dan,da se praviš da stvaraš nešto a ne sve to i da jebavaš mlade umetnice.Loše,ali kratko!Dok one skontaju da si ti samo impotentna lenština koja vonja,ti si već umro i otišao u legendu...