Oni zidari koji ostanu oko Vukovog spomenika i posle 8 ujutru.
Znači da ih niko nije unajmio za taj dan,dakle oni su slobodni.

То су они зидари које нису укебали кад су крали грађевински материјал.

ljudi koji grade bez gradjevinskih dozvola, tako da mogu da grade gde hoce i sta hoce tako da su veoma slobodni a i mogu i da zidaju...inace imaju i svoju sektu i medjusobno se nazivaju masonima i majstorima...obicno ako si neki baja imas da nosis i neki nakit koji je bzvz, ali dobro...

Зидари који немају жену тј девојку.

Ljudi koji grade bez građevinske dozvole.

To su oni zidari koji su se do te mere oslobodili da ne prezaju da priupitaju gazdaricu....

Ekipa od 3 - 4 ortaka iz unutrašnjosti koji putem za boljim životom završe u Beogradu, radeći posao bez ikakve veze sa strukom, preciznije, oni uopšte i ne znaju da rade oko građevine osim onoga što su videli kada lokalni majstori rade kod njih kući, ali jedno su upamtili, uzeli su im dobre pare.
Početak je uglavnom težak, posla nema, Beograđani nerado prihvataju novajlije i radije zovu stare fušerčine negoli rizikuju sa novim majstorima, stoga, prva stanarina se plaća od šteka, dobijenog tiketa ili pozajmice. Oglasi se kače svuda po gradu, nakon čega svaki nepoznat broj budi nadu i podiže nivo adrenalina.
Prvi posao je uzbudljiv kao i prvi seks. Mučenje, znoj, alatke odjednom neće da slušaju, polomi se koji čekić, špakne postaju potrošna roba, ipak, na kraju, ljudi nekako budu zadovoljni, isplate keš i tada sve kreće.
Ubrzo stižu pozivi, ime super četvorke postalo je dobra preporuka, posao se uči, učenje se utvrđuje, najstariji zanat ( muški) biva savladan i pretočen u znanje.
Par godina nakon onog prvog posla sve je postalo rutina, više nema novih problema, ekipa je uhodana, neko je i faks upisao te se pojavljuje ekonomija, produktivnost, poslovni menadžment i ostali termini iz prve godine studija. Delatnost ekipe se spontano pretočila iz molerisanja sa farbanjem, keramičkim radovima, pomalo gipsanim, parketom malterisanjem i zidanjem, u kompletnu adaptaciju stanova i poslovnih prostora.
Posla je i previše. Prvi odbijen posao zbog nemogućnosti postizanja rokova. Pravi majstorski luksuz ali i odraz dugogodišnje korektnosti u radu i dobrih preporuka.
Drugari iz rodnog grada su tu u okolini, mašu sa diplomama, neki rade u ministarstvu, neki u jakim privatnim firmama, neki su čak i direktori. I svi do jednog žive za godišnji odmor i slobodan dan.
Naša ekipa ima težak posao, nezavidan, ismevan od strane gorepomenutih akademaca. Ljubomora, ili šta već?
Oni rade kada hoće i gde hoće, oni zarađuju i više od direktora, oni imaju slobodne dane kada im se ne radi ili kada ih umor savlada, oni imaju godišnji kada sami odluče da putuju negde, njima niko ne izdaje komande, šef je za njih strani pojam, oni su Slobodni Zidari.

Zvani i masoni; ne treba ih zvati sektasima jer su potomci pravih zidara, ali imaju neku ezotericniju formu. Njihov simbol je piramida sa Svevidecim okom. Smatra se da je piramida njihov prvi podvig u gradjevinarstvu. Povezivani su i sa templarima. Mnogi veruju da upravo oni stoje iza svih velikih ljudi i da oni kontrolisu ekonomsku i politicku situaciju u globalu.
Naravno, nista ne mozete zasigurno da znate dok se ne uclanite. Oni medjutim, u svoje redove prihvataju samo muskarce koji se isticu u nekim oblastima.

Pokret ili kult, zavisno sa kim pricate. Za svog osnivaca smatraju Velikog Majstora Hirama, inace coveka koji je gradio Solomonov hram. Podeljeni su po lozama ili stepenima inicijacije. Na skupovima nose bele kecelje po ugledu na pomenutog Hirama. Izmedju sebe se oslovljavaju sa "Brate", imaju svoje znakove prepoznavanja, i vrlo su disciplinovani u postovanju starijih i izvrsavanju naredbi Bratstva. Uporno tvrde da nisu verska sekta, vec da veruju u Velikog Neimara Univerzuma ( sto se moze svrstati u bilo koju veru). Po nekima, njihovo vrhovno i jedino bozanstvo je Amon RA, Egipatski Bog Sunca, jer je i sam Hiram bio Egipcanin. Verovatno trenutno najjaca organizacija na planeti. Najpoznatiji Slobodni Zidar sa nasih prostora je bio Mihajlo Pupin.

Crnotravci s odrešene ruke

Bosanci u zimskom periodu.

Goća i Đuka, dva građevinska radnika, napustivši objekat na kojem rade i veselo trčkarajući poljima pšenice nevešto mlate debelim ručicama dok im vetar struji kroz brkove, potpomognuti nektarom od svetih gnjilih šljiva, shvataju da su svi zidovi koje su podigli zapravo njihovi sopstveni nepotrebni kazamati slobode i da na svetu ima mnogo lepših stvari poput mirisa lipe, valjanja u travi i mršenja kose napupelim omladinkama.
Poslednji put su viđeni u Kazahstanu pre nekoliko meseci, kako igraju ringe-raja sa dvojicom lokalnih slobodnih zidara i Jovanom Memedovićem.
P.S. Goća, ako čitaš ovo, žena ti je poručila da je prodala dedinu njivu i traktor i otišla u Geteborg.