Ekipa od 3 - 4 ortaka iz unutrašnjosti koji putem za boljim životom završe u Beogradu, radeći posao bez ikakve veze sa strukom, preciznije, oni uopšte i ne znaju da rade oko građevine osim onoga što su videli kada lokalni majstori rade kod njih kući, ali jedno su upamtili, uzeli su im dobre pare.
Početak je uglavnom težak, posla nema, Beograđani nerado prihvataju novajlije i radije zovu stare fušerčine negoli rizikuju sa novim majstorima, stoga, prva stanarina se plaća od šteka, dobijenog tiketa ili pozajmice. Oglasi se kače svuda po gradu, nakon čega svaki nepoznat broj budi nadu i podiže nivo adrenalina.
Prvi posao je uzbudljiv kao i prvi seks. Mučenje, znoj, alatke odjednom neće da slušaju, polomi se koji čekić, špakne postaju potrošna roba, ipak, na kraju, ljudi nekako budu zadovoljni, isplate keš i tada sve kreće.
Ubrzo stižu pozivi, ime super četvorke postalo je dobra preporuka, posao se uči, učenje se utvrđuje, najstariji zanat ( muški) biva savladan i pretočen u znanje.
Par godina nakon onog prvog posla sve je postalo rutina, više nema novih problema, ekipa je uhodana, neko je i faks upisao te se pojavljuje ekonomija, produktivnost, poslovni menadžment i ostali termini iz prve godine studija. Delatnost ekipe se spontano pretočila iz molerisanja sa farbanjem, keramičkim radovima, pomalo gipsanim, parketom malterisanjem i zidanjem, u kompletnu adaptaciju stanova i poslovnih prostora.
Posla je i previše. Prvi odbijen posao zbog nemogućnosti postizanja rokova. Pravi majstorski luksuz ali i odraz dugogodišnje korektnosti u radu i dobrih preporuka.
Drugari iz rodnog grada su tu u okolini, mašu sa diplomama, neki rade u ministarstvu, neki u jakim privatnim firmama, neki su čak i direktori. I svi do jednog žive za godišnji odmor i slobodan dan.
Naša ekipa ima težak posao, nezavidan, ismevan od strane gorepomenutih akademaca. Ljubomora, ili šta već?
Oni rade kada hoće i gde hoće, oni zarađuju i više od direktora, oni imaju slobodne dane kada im se ne radi ili kada ih umor savlada, oni imaju godišnji kada sami odluče da putuju negde, njima niko ne izdaje komande, šef je za njih strani pojam, oni su Slobodni Zidari.
Jedno pravilo slobode: Nikada, ali nikada ne ulaziti u posao sa investitorima, arhitektama i građevinskim inženjerima.
Sve dok nema šefa nad glavom sloboda je potpuna, baš kao što sam i napisao.
To što je u Srbiji je čak i prednost, recimo, većina ljudi koji nešto renoviraju bivali su zajebani od strane fušer majstora nekolicinu puta. Oni znaju da cene dobre majstore, koliko god njihov sistem rada drugačiji od " normalnog" bio.
Definicija je čist empirizam, stoga ide baš tako, i nije daleko od slobode u radu. :)
Najgori na svet je posao zidara - leti bez kurca zimi bez para... radio tri godine, tvrd je to lebac... +
Definicija je čist empirizam, stoga ide baš tako, i nije daleko od slobode u radu. :)
slažem se, ali onda nema para. kao što rekoh, odlična definicija
dobar tekst. ali daleko da se radi kad se hoće i koliko se hoće. u to kolo kad upadneš nema slobodnih dana +