Izraz koji se obavezno ubacuje u rečenicu kada želimo da se pozovemo na nešto što smo videli, čuli ili uradili a da pritom na to nismo imali pravo.
- Biljo, jel' se ti to razvodiš?
- Odakle ti to?
- Ma juče sam prolazila pored tvoje kancelarije i ispao mi ratluk pa sam, dok sam ga sakupljala, slučajno čula kako pričaš na telefon i urlaš na muža da ti se više ne javlja i da ćeš odvesti decu.
- Onda ćeš slučajno morati da saznaš i zašto sam mu to rekla jer od mene teško da ćeš išta čuti!- Sine, moramo ja i tata da porazgovaramo sa tobom!
- Što?
- Juče smo slučajno u tvojoj sobi pronašli neki film ...
- Šta ste vi tražili u mojoj sobi kad mene nema?
- Ja sam širila zavese a tata je nameštao garnišlu pa smo slučajno oborili diskove i slučajno nam je zapao za oko taj jedan film ...
- Kakav film?
- Film se zove "Računovođa i revizor". Mi smo to slučajno pogledali ...
- Kako slučajno?
- Znaš da nam se redovno kvare vratanca na DVD plejeru ... pa je tata hteo da vidi da nisu proradila i mi smo taj film ubacili i on je krenuo. Onda smo slučajno videli da su to su neki pederi pa nas zanima ...
- Slučajno? More marš u svoju sobu pa jedno drugom slučajno kopajte po stvarima!
Suprotno od namerno. U većini slučajeva najbolje opravdanje za namerno učinjeno delo.
- Jaoj brate, pa zašto me udari nogom u bubreg, pa nisam hteo da ti oborim pivo?
- Slučajno brate, izvini.- Da li si morao da pretučeš moga dečka, rekla sam ti da smo ja i ti završili?
- Ma nisam ga tukao, slučajno sam ga zakačio laktom u nos, pa znaš i sama da je bila gužva.
