
Glavni izgovor osobe koja sluša narodnjake.
- Hmmm slušam stranu muziku. A ti?
- Stvarno, a šta to tačno slušaš?
Odjednom zazvoni telefon pesmom "ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine".
- Uuuu, Ana, moram da idem.
A: E, Tiki, šta slušaš ti?
B: Maaaa stranu.
C: E, brate Tiki, kad ćeš da mi vratiš najnoviji cd Miloša Bojanića?
- Ma pusti Peru, njemu ti je strana muzika ona koja je iz onog Renomea iz Bosne. Ipak je inostranstvo.
Жанр у музици који је до пре неколико година описивао класичног српског пубертетлију, тачније момка на прелазу из основне у средњу школу, који схвата да ће испасти сељак на журкама као и приликом упознавања са неким, уколико каже да слуша само Шемсу, Синана, Кемала, Брунцликову и остале уметнике који фурају блиско-источни фазон, те стога почиње слушати тзв.страну музику, мада му срце и даље гори за горе наведеним народним уметницима. Такав класични српски пубертетлија од те стране музике обично није чуо ништа сем Бенија Беназија и његове чувене Сатисфакције (и сличних песама), тако да је заправо још већи сељак.
Класичан српски пубертетлија се упознаје са неком особом "Шкљ" и након пар минута....
Нека Шкљ особа: Коју музику слушаш?
Класични српски пубертетлија: Па слушам страну само, они народњаци су тотална сељана, не знам како неко може да их слуша уопште. Е има она ствар од Бенија Беназија......
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.