
Glavni izgovor osobe koja sluša narodnjake.
- Hmmm slušam stranu muziku. A ti?
- Stvarno, a šta to tačno slušaš?
Odjednom zazvoni telefon pesmom "ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine".
- Uuuu, Ana, moram da idem.
A: E, Tiki, šta slušaš ti?
B: Maaaa stranu.
C: E, brate Tiki, kad ćeš da mi vratiš najnoviji cd Miloša Bojanića?
- Ma pusti Peru, njemu ti je strana muzika ona koja je iz onog Renomea iz Bosne. Ipak je inostranstvo.
Жанр у музици који је до пре неколико година описивао класичног српског пубертетлију, тачније момка на прелазу из основне у средњу школу, који схвата да ће испасти сељак на журкама као и приликом упознавања са неким, уколико каже да слуша само Шемсу, Синана, Кемала, Брунцликову и остале уметнике који фурају блиско-источни фазон, те стога почиње слушати тзв.страну музику, мада му срце и даље гори за горе наведеним народним уметницима. Такав класични српски пубертетлија од те стране музике обично није чуо ништа сем Бенија Беназија и његове чувене Сатисфакције (и сличних песама), тако да је заправо још већи сељак.
Класичан српски пубертетлија се упознаје са неком особом "Шкљ" и након пар минута....
Нека Шкљ особа: Коју музику слушаш?
Класични српски пубертетлија: Па слушам страну само, они народњаци су тотална сељана, не знам како неко може да их слуша уопште. Е има она ствар од Бенија Беназија......
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.