Glavni izgovor osobe koja sluša narodnjake.
- Hmmm slušam stranu muziku. A ti?
- Stvarno, a šta to tačno slušaš?Odjednom zazvoni telefon pesmom "ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine".
- Uuuu, Ana, moram da idem.
A: E, Tiki, šta slušaš ti?
B: Maaaa stranu.
C: E, brate Tiki, kad ćeš da mi vratiš najnoviji cd Miloša Bojanića?- Ma pusti Peru, njemu ti je strana muzika ona koja je iz onog Renomea iz Bosne. Ipak je inostranstvo.
Žanr u muzici koji je do pre nekoliko godina opisivao klasičnog srpskog pubertetliju, tačnije momka na prelazu iz osnovne u srednju školu, koji shvata da će ispasti seljak na žurkama kao i prilikom upoznavanja sa nekim, ukoliko kaže da sluša samo Šemsu, Sinana, Kemala, Brunclikovu i ostale umetnike koji furaju blisko-istočni fazon, te stoga počinje slušati tzv.stranu muziku, mada mu srce i dalje gori za gore navedenim narodnim umetnicima. Takav klasični srpski pubertetlija od te strane muzike obično nije čuo ništa sem Benija Benazija i njegove čuvene Satisfakcije (i sličnih pesama), tako da je zapravo još veći seljak.
Klasičan srpski pubertetlija se upoznaje sa nekom osobom "Šklj" i nakon par minuta....
Neka Šklj osoba: Koju muziku slušaš?
Klasični srpski pubertetlija: Pa slušam stranu samo, oni narodnjaci su totalna seljana, ne znam kako neko može da ih sluša uopšte. E ima ona stvar od Benija Benazija......
