
Жанр у музици који је до пре неколико година описивао класичног српског пубертетлију, тачније момка на прелазу из основне у средњу школу, који схвата да ће испасти сељак на журкама као и приликом упознавања са неким, уколико каже да слуша само Шемсу, Синана, Кемала, Брунцликову и остале уметнике који фурају блиско-источни фазон, те стога почиње слушати тзв.страну музику, мада му срце и даље гори за горе наведеним народним уметницима. Такав класични српски пубертетлија од те стране музике обично није чуо ништа сем Бенија Беназија и његове чувене Сатисфакције (и сличних песама), тако да је заправо још већи сељак.
Класичан српски пубертетлија се упознаје са неком особом "Шкљ" и након пар минута....
Нека Шкљ особа: Коју музику слушаш?
Класични српски пубертетлија: Па слушам страну само, они народњаци су тотална сељана, не знам како неко може да их слуша уопште. Е има она ствар од Бенија Беназија......
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.