То је онај део тела код ребара, са бочне стране. Између пазуха и струка. Када те ту неко дира, то те голица, а ако то ради дуже времена, почнеш незаустављиво да се риташ и дереш у циљу да ће те нападач пустити. Изузетак су људи који нису голицљиви. Они не поседују смешну кост.
Smešna kost i nije neka kost. Dobro, možda jeste, ne razumem se preterano u anatomiju. Ono što sigurno jeste - neki skup živaca i nerava koji se nalaze sa obe strane vrata - leve i desne. Mistično mesto koje svaki stariji brat odlično poznaje i ume da rukuje s njim kada upadne u onu sadističku fazu maltretiranja živog i neživog sveta.
"Dođi da ti pokažem smešnu kost", zgrabi te i krene da stiska i stiska dok ti - da l' se stvarno smeješ ili se smeješ od muke i bola - ne znam, ali u svakom slučaju, poltronski se SLOŽIŠ da ti je pokazao smešnu kost. Kako naš narod to kaže - sila Boga ne moli, Bog silu ne voli.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.