U dečjem svetu bezazlena igra. U svetu odraslih igra rečima.
Ana: " Jaoj vidi koliko je napadao sneg! Aj' da pravimo Sneška! "
Miloš:" Paaa.. mislim da je to čudno ime za bebu ,ali ako se tebi sviđa... hehehe!"
Ana: " Što si bezobrazan...ali i duhovit i tako obdaren u isto vreme! Oplodi me!"
:žval:
Zavejan beskućnik koji je zaspao na klupi u parku.
Skulptura koju pravimo od snega.Obično kreće od male grudve ,pa se gura,gura,gura,gura, dok ti oči ne ispadnu dok ne napraviš veću kuglu.Tako 3 puta. Na kraju,trudiš se da ga što lepše napraviš i oblikuješ.Stavljaš mu parčiće uglja kao oči,šargarepu kao nos,i ako imaš, staviš mu šal i kapu,da pokušaš sto vise da kopiraš one iz Američkih filmova.Na kraju,posle dugog mukotrpnog rada,gotovo je.I sav taj trud i muka se na kraju završi tim kako ga šutiramo,gadjamo kamenjem,grudvama,čim stignemo.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.