Čovek koji kada vidi pseći izmet ispred svojih vrata, sedne pored njega i razmišlja o bakterijama koje se u njemu nalaze i zašto smrdi, umesto da ga jednostavno počisti. U zavisnoti od metoda koji koristi, ovako će istraživati:

1. Pozitivizam - gledaće u govno i razmišljati o njemu kao organizovanoj i funkcionalnoj celini, objektivno, tako što će se izmestiti od predmeta istraživanja, tj govneta (odmaćiće se neki metar, da sa distance posmatra).

2. Kritički metod - posmatraće različite vrste bakterija, rasporediće ih u klase (kao što je to Karl Marks učinio sa kapitalistima i radnicima) i njihovim sukobom će objasniti zašto govno smrdi.

3. Fenomenološki metod - Sve osobine govneta (smrad, viskoznost) će nastojati da objasni međusobnom interakcijom bakterija.

Napomena: Najosnovnije znanje iz biologije nije nephodno, jer je sociologija najvažnija nauka i njeno znanje može sve da pokrije jer je ono pravo i suštinsko.

Osoba koja se bavi izučavanjam taloga u šoljici od kafe i tako gleda u budućnost osobi sa kojom se socijalizuje.

Onaj koji je nedovoljno musko da bi bio istoricar, a u isto vreme nedovoljno zensko da bi bio psiholog