Titula koja se dodelju istaknutim pojedincima širom planete bez obzira na veru, rasu, glupost ili ludost koju su počinili. Ovu čast može da dodeli pojedinac bez saglasnosti ostalih sunarodnika. Uglavnom se desi da onaj koje je poneo to zvanje nikad ni ne sazna da pored svih epiteta poneo i ovaj.

Вероватно највеће усмено признање које маса српског живља може да додели страном држављанину за заслуге овој земљи.

Тежина ове титуле може се мерити са орденима Милоша Обилића и Светог Саве. Онај који је добије, овим чином бива прихваћен као пуноправни члан Небеског народа, што се сматра посебном привилегијом достојном само највећих.
Добија се усмено, спонтано и изравно од стране самог народа на одређеним скуповима као што су митинзи, протести, спортске приредбе и слично.

Ако сте којим случајем, на пример, Белгијанац и чујете своје име обогаћено епитетом националне припадности српском народу, сматрајте себе омиљеним и вољеним.

Познато је да Срби себе сматрају веома посебним. С тим у вези, ова титула са собом носи много више од пуке припадности некој нацији. Ово је посебан статус човека, једна карактерна особина, ознака и етикета којом сте извучени из мора просечних и обичних. Такође, да се приметити да ниједан други народ на овај начин не исказује поштовање. Никада нећете чути да нпр. маса људи у Барцелони, заслужном Холанђанину узвикује "Јохане - Шпанче!", чиме ова титула добија још већи престиж.
Наравно, није увек случај да се овим признањем награђују само странци.
Уколико је особа већ српске националности, онда овај епитет служи само као потврда чојства дотичног.

Brate, dečko, druže, majmune, debilu... Zavisno od konteksta. Često je upravo poenta da se sakrije pravo značenje.