Haljina čiji gornji deo tj. dekolte ima oblik srca. Uglavnom nema bretele (mada nije pravilo) i dugačka je do poda (mada i od ovog pravila ima odstupanja). Za devojčice u osnovnoj školi predstavlja vrhunac elegancije i seksipila. Kad odrastu shvataju da su haljine kao i majice i svi ostali gornji delovi tog "srcastog" tipa prevaziđeni tamo negde osamdesetih i da ih u današnje vreme nose samo trećerazredne estradne umetnice i glumice zaostale u vremenima kada su počinjale karijeru. Pojedini primerci nedostatak ovakve haljine uspešno kompenzuju negližeom ili drugim komadom rublja odgovarajuće forme.
Devetogodišnja devojčica, koja se tek doselila u Beograd iz Strojinaca, pokušava da impresionira vršnjakinje iz nove zgrade.
- Mi smo se doselili iz Brazila. Ja sam dvaput igrala na karnevalu!-
Mala priča prilično opširno o dogodovštinama "iz Brazila" ali drugarice su prilično nezainteresovane. Onda na red dolazi vrhunac priče.
- Jednom sam na karnevalu imala kosu do struka i nosila sam roze haljinu. Znate onu srcastu, kao što nosi Anastazija u crtanom filmu. I onda mi je jedan dečak prišao, pomazio me po kosi i rekao da sam lepa! -
Drugarice zure u pridošlicu otvorenih usta i klimaju glavama sa odobravanjem. Već tada se zna ko će biti glavna zvezda u društvu, ko nikada neće morati da drži lastiš dok drugi preskaču, ko će uvek prvi sesti na ljuljašku i ko ima solidne šanse da postane glavna lokalna namiguša.
