Čovek zasadi šljivar. Svake godine kreči stabla. Navodnjava i đubri zemlju.
Šljiva - plavka, požegača, madžarka. Nema bolje na svetu. Hoće u kazan, kao pekmez, u sušare, mišane, kao suva šljiva, u kazane, kao rakija.
Šljiva je ranocvetka. Iznenada, preko noći, ospe se cvetom. Učini se : pao sneg. Tako se zabele šljivaci.
Hoće šljiva da prerodi, pa se čovek namuči. Ne može je mlatiti. Šljivu mora da trese. I da je kupi sa zemlje. I da puni sudove. I da prepune sudove prenosi u kačaru. Da puni kace.
Čovek ispeče rakiju, napuni burad, pa burad natovari na kola, pa na železničku stanicu.
Pretovari burad u vagon, kupi kartu i za sebe i za rakiju. Sedne u voz. Ide u trgovinu. Čak u Beograd. Tamo ga čeka kupac.
Čovek proda rakiju ( pekmez, suvu šljivu). Pare stavi u unutrašnji džep kaputa. Ponovo sedne na voz. Ali, na prvoj većoj železničkoj stanici nešto mu pade na pamet. Siđe sa voza. Uđe u mehanu. Naruči kilo rakije i svirače.
Ujutru nema para ni za voz. Kući se vraća pešice. Za njim se kotrljaju prazna burad. Koja će se svake godine puniti i svake godine prevaljivati isti put.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Блиставо. Једна од најбољих прича које сам у животу прочитала. Притом се нисам сетила куда циља.
Kosi tata, kosim ja
Овде је реч о томе не да је пропио жетву или бербу, него да је пропио шљиве.