Ракија у пластичној флаши од Кока-Коле са чепом од Књаз Милоша.
Sve ono što možemo da uvaljamo strancima za neku kintu.
- Izvinite, šta ovo biti?
- To? Bratac, to ti je sir sa ukusom ribe, stari srpski brend...
- Oh, serbian brand, taman nešto da poklonim moja žena...
- Bolje ti to pokloni tašti, više će da ti se isplati, vjeruj mi...
- Doubrou, a koliko košta?
- Burazeru, za tebe 20 evra kilo!
- Pa doubrou, ne biti puno... Dačete mi 2 kilo, molim.
- Drži, uzdravlje ih pojeo!
- Šta ti je, šta se to smješkaš? Jesi to opet iš'o kod one Milojke u švaleraciju?
- Ma jok, uvalio sam nekom strancu 2 kila sira što mi je onomad ost'o u zamrzivaču sa ribom, niko živ nije htio da mu primiriše godinu dana...
- Opaaa! Svaka čast brate, aj' kod Mileve u kafanu da častiš!
- Ajde vala, red je!
najveci srpski brendovi:ajvar,sarma,gibanica i sljivovica!!
sarma ruleeees!!!!:)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.