Šetaš gradom sam i smeješ se, ljudi gledaju u tebe i misle da si lud, šetaš i tužan si, niko ne obraća pažnju.
Moraš štedeti mesecima da bi kupio dobar novčanik.
Невероватна комбинација презира и поноса који Срби осећају према сопственој земљи и људима. Небески народ пола дана а у другој половини стока.
- Да уђемо у ЕУ па да не могу да печем ракију, Србија је закон!!!
- Поумирали људи од оне зозоваче ракије, па где то има, где је закон!!!
- Тесла, геније, наше горе лист.
- Види ове царинике, лепљиви им прсти, само код нас се рађа такво чељаде.
- ХИТНО: скидај нову Цецину песму. Краљица!!
- Кућни притвор! А мене ће у апс због инфо стана! Јој Србијо...
Što manje imam, više trošim. Što više trošim, više imam!
I tako svaaaki dan...
Neobjasnjiva pojava. Dogadja se kada pojedete pola kilograma pecenja na nekom slavlju, a sutradan ujutru se probudite dve kile tezi.
Када си мали и ниси спреман да пијеш алкохол, сви те на разним светковинама управо нуде да попијеш или умочиш прст причајући како је то симпатично, са друге стране, када одрастеш и постанеш спреман за конзумирање алкохола сви ти бране, љуте се или те називају алкохоличарем.
Samo u Srbiji ,ministar za prostorno planiranje moze da bude pedijatar....
Ne bi me cudilo da arhitekte i gradjevinci pocnu da nam lece decu!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.