Po nekom nepropisanom pravilu postoje tri vrste imenovanja srpskog psa.
1.) Ozbiljno: To su imena od kojih se covek od samih njih uplasi. Data su im da bi vec od same kapije odvratila nepozeljnog gosta.
Imena su tipa: Zevs, Reks, Ares, itd.
2.) Ne ozbiljna: To su vam ona imena koja na neki nacin opisuju psa po nekoj svojoj osobini a najcesce po izgledu
visebojni pas: Sarko ili Sarov
mali pas: Grizli
itd.
3.) Pas za koje nije bilo vremena da mu se nadje adekvatno ime: Dzeki, Dzek, Dzoni.
Inace ubedjen sam da se u Srbiji 2 od 3 psa zovu ili makar odazivaju na ime Dzeki
A: Jaoooo vidi onu kucu tamo sa druge strane ulice.
B: Ma daj pusti ga, vidi kako izgleda, sigurno je pun buva
A: Ma nije vazno. Dzeeekiiiii, dodji ovamo, odi odi, kuc kuc kuc, Dzeki Dzeki, dodji ...
Pas vrcka repom i polako prilazi
