Najpoželjnija klijentela svake turističke destinacije, a pogotovo onih u kojima ljudi žive na ivici siromaštva.
Ako imaš višak para koji nameravaš da potrošiš na godišnji odmor u nekoj egzotičnoj zemlji, hoteli, restorani, diskoteke i drugi ugostiteljski objekti ti garantuju ljubaznost, profesionalnost, zadovoljstvo uslugom i dobar provod. Ali..
Naime, marketing, lobiranje i foto-šop su pustili korene u svim delovima sveta. Tako, na primer, Brazil u prvi plan gura karneval u Riu, predivne plaže, dobar fudbal, lepe hotele i naravno preplanule Brazilke, Egipat reklamira more i spomenike, Kenija safari, a svim tim zemljama je zajednička gostoljubivost lokalnog stanovništva.
Niko ti neće pomenuti da u Kairu ne smeš da se krećeš gde poželiš, pa tako čak ne smeš ni da predješ na drugu stranu pojedinih ulica (setite se dvojice Nemaca koji su pre par godina nestali, a navodno su bili pojedeni..), u Africi možeš da dobiješ 1001. zarazu opasnu po život, a u Riu, Buenos Airesu, Istanbulu, Meksiko City-ju...Te lokalni, siromašni žitelji jedva čekaju kako bi te opljačkali, prisilili na prostituciju, prodali u belo roblje, ili jednostavno ubili jer im se ne dopadaš.
Toga nema u reklamama i brošurama, ali će ti to objasniti turistički vodiči i osoblje hotela, a ubrzo ćeš i sam shvatiti da tamo postoje gladni ljudi spremni na bilo šta, a glad ne jebe živu silu.
Dobro razmisli gde ćeš na letovanje.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Melki, ovo je prvi minus od mene.
Evo zašto :
TUNIS
Iznajmili smo auto i vozača. Dva dana nas je vozao gde god smo poželeli. Uživali smo. Pozvani smo na večeru, kod njega, upoznali smo njegovu porodicu. Njegova deca su plakala kad smo krenuli natra, u hotel!!!
Vožnja po Tunisu : šala mala. Mogli smo i bez drajvera, bezbednije i kulturnije voze nego mi.
BUGARSKA (pre5-6 godina)
Nikako kolima, pljačkaju, kradu, presreću panduri...
Jedu govna, auto nam je bio parkiran po svakakvim budžacima!
Zaustavila nas je ultrainterventna patrola sa sega mega džipom (utrnuli smo od straha) i NAREDILA da vozimo za njima. Skrenuli su sa puta (e tu smo se oduzeli), pozvali nas da izađemo iz auta i rekli da ubuduće koristimo toalet, a ne da izvodimo decu da obave nuždu pored kolovoza (stali smo kod hotela). Razlog : dete je imalo proliv, naglo smo zaustavili i nismo ni bili svesni da stojimo tik uz ogradu rezervora nafte i gasa za pola Bugarske (bila je noć).
Najam apartmana u Keniji sa sve poslugom je pijeftinio i to danas može da se plati (nekada samo retki). Svako normalan treba da se zapita: z a š t o??? Normalan će odustati.
Ostalo ne znam, nije me interesovalo.
A, da, kod nas je sve bezbedno...ubijemo po nekog, prebijemo svakog petog...
Slucajno zavrsavam turizam. Tunis nije tako siromasna zemlja, turizam mu je razvijen i ima dugu tradiciju, i ljudi se u skladu sa tim ponasaju gostoljubivo. Bugari nas nikada nisu naročito ni voleli, a pogotovo od kad su u EU - zapamti, mi smo paradajz turisti a od njih se ne živi. Što se nas tiče, i mi smo siromašna zemlja, mada civilizovanija od nekih delova sveta - ne bi verovala šta sve može da te zadesi u jednoj Atini. U istanbulu može da te pojede mrak za čas, udješ u jednu užu uličicu i nema te više. U dominikanskoj Republici, Brazilu, Meksiku..Možeš da budeš srećan ako te ostave u životu pošto te opljačkaju. Piše ti gore - neke stvari ne možeš videti na tv-u.
Turista je za mene visoka kategorija. Oprezan u svakom smislu. Manje/više se obavesti o zemlji koju posećuje.
Ono koji bazaju po svetu, to su avanturisti i najčešće takve pojede mrak. Boravak u Omanu (npr.) za 300e, 15 dana!!!
Moj rođak je boravio u Papua Novoj Gvineji. Ta zemlja se obilazi(između ostalog) i helišom. Bile neke budale oni žele da "dožive zemlju, ljude, prirodu", 'oće da idu u džunglu. Pojela ih je, nikad nisu pronađeni. Takvima ne vredi opomena, instrukcija, Inernet, vodič...ništa.
Nismo svi "paradajz" i trošimo daleko više od turista iz Severne Evrope.
Grešiš. Trošimo kud i kamo manje.
OK, ti si profi. Ja samo posmatram okolinu.
"... i trošimo daleko više od turista iz Severne Evrope." - potpuno netačno.
Prvo - njihov standard je mnogo viši.
Drugo - rade, rade, pa potroše što više mogu od onoga što su odvajali baš za taj odmor.
Treće - neiživljeni su (na neki način) upravo zbog druge stavke.
Rezultat - troše itekako mnogo više od nas kojima je preživljavanje od prvog do prvog jedna od ekstremnih igara. Nažalost.
Pre neki dan vidim u Balkanskoj dva pandura iz interventne, u uniformi, idu prema meni, i sklonim se da prođu.
Tek onda iza njih ukapiram jedno 30tak likova, rekao bih da govore američki engleski, fotografišu, zveraju unaokolo i komentarišu.. Onda skontam ovo su Ameri turisti..u Bg-u..jbt policijska pratnja..
Oni koji "preživljavljaju" retko putuju. Na to sam mislila. Za ostalo ste u pravu.
Ova definicija stvarno nema veze sa vezom. Novinari u Egiptu su nestali u "Gradu mrtvih" gde ne sme ni policija da udje, sto je najveci problem Kaira. A kad zavrsis turizam, probaj da putujes po tim zemljama, pa cas videti sta imaju da ponude i da su te price velika glupost. Narocito to za Bugare.