Jednostavno nisu takve, ma koliko god ti imao dobru sliku u glavi. Moraš da se prilagodiš da bi bilo šta uradio (čitaj jebao).
Prilaziš devojci i počinješ priču:
Ti: Cao ja sam Slobodan, sviram gitaru i saksofon, slušam džez, bavim se jahanjem, crtam, a omiljeni pisac mi je Dostojevski. ( u glavi već zamišljam scenu kako se skida i viče "oplodi me lepi moj").
Ona: Aha....( sa pogledom punim čudjenja, sprema se da ode)
Ti: (Iznenadjen, ali se ne predaješ) Aaaa zajebo sam te zar ne? Ma treniram fudbal i vozim mecku. Priznaj da si nasela.
Ona: Heheheh, pa bas si caki. (nakon toga petominutni razgovor nakon kojeg sledi opštenje)Pouka priče: Jednostavno moraš da zanemariš neke stvari i principe da bi jebao
Zavisi kakvoj devojci prilazis, naravno da quartz-ika ne mari za Dostojevskog, da ne kazem Tolstojevskog...