Ruralni žargon za stvorenje krhkog tela i još krhkijeg uma, koje se samo u nedostatku boljeg izraza može nazvati ljudskim bićem. Osoba koja se generalno smatra nesposobnom da sama opstane u seoskoj sredini. Sukurčina slabo barata poljoprivrednim alatljikama, tanak je na šljivi i drugim izvorima zadovoljstva i više nego beskoristan na nedeljnoj seoskoj fudbalici. Ukratko, luzerčina koja bi izgubila nacrtanu ovcu.
- Gledaj vamo, pajserčino mlada, ovako se koristi motika. Ne može se sve postići mehanizacijom, moraš malo i rukama da zapneš. Al opet šta ja tebi pričam, ti si sukurčina koja ne zna ni traktor da upali.
- ...
- I nemoj da bleneš u mene ko pečeni ovan, trgni se malo. Sramota me bre od tebe, ne smem više u kafanu da odem. Sav si ko neka devojčica, onomad kad si gledo kako se krava teli vrišto si ko tvoja majka dok smo te pravili.
- ...
- I bar da si u školi dobar, nego te i nastavnici i deca zovu Sreten Kreten. Kaćeš se bre dovesti u red?
- Gnkh...
Zaguljen čovek u pičku materinu.
*Došao mi rođak iz inostranstva, pa gledamo "Lude godine" na TV-u.
Džon: Who is this?
Ja: To ti je braćala Žika Pavlović, mnogo do jaja gotivan lik. Gastarbajter, vodoinstalater, sve u svemu jebač.
Džon: And this?
Ja: U tebra, to je Milan, sukurčina žešća. Ne da klincima da se vole. Ali zato mu Žika kara ženu, priju Jelenu.
Džon: That prija Jelena must be good bitch?
Ja: Ma do jaja riba, milfača klasična, ajmo da jedemo ima neke sarme.
