Svaki pošten građanin koji između polica nekog mini-marketa dugo šeta sa korpom, u nameri da prođe što jeftinije.
Posle izvesnog vremena "diskretno" vam se prikači radnik marketa, posmatrajući vas sa strane...
Prednja strana odeće bez etikete ili šava koji bi ti potvrdio da je nisi obukao naopako.
Riba u klubu za koju baš i nisi siguran da je riba.
- Brate, skontaj onu plavušicu pored šanka. Sad mi ga je blajvala u WC-u, pa hoće da je vodim gajbi.
- Uh, video sam je. Ne znam, ima mi sumnjivo lice...
- Pa dobro, nema baš pušačka usta, ali verujem da je iskusna.
- Ma ne to, lobanjo, rek'o bih da je trandža.
- Ma brate, libo me racku, ja ću bar večeras nešto jebat'.
Prednja strana falsifikovane novčanice.
Zadnja strana je sumnjivo naličje.
Sin koji se u zoru vratio iz grada i pritom hoda kao da je jahao konja.
- Gde si ti bio dosad?
- Šta ti mene pitaš? Iš'o u kurvanje, pa mi se posrećilo.
- A što tako hodaš? Ustvari, ne želim da znam. Idi spavaj, bruko!
Cigo u radnji.
-Dečko, obrati pažnju na onog cigu, sumnjiv mi je!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.