Polumračni prostor, neurednog eksterijera, još grđeg enterijera, obično na ivici puta ili u nekoj selendri kroz koju prolazimo. Jedina kafana u bližoj okolini pa su lokalni gilipteri iz nje isterali sve normalne i iole fine ljude.
Nanese te put tako, a svakom se desilo, pripiša ti se ili bi malo da se osvežiš da ne zaspiš za volanom. Svratiš, sedneš, konobar ti priđe i pita "štašpit?", a gomila likova koji izgledaju kao da ih je Tim Barton zamislio sedi u ćošku i ispod oka te posmatra dok grli rukom flašu piva da mu je ortak ne otme.
Poruči nešto kratko, zvizni s nogu i beži. Možda stigneš do auta pre njih.
- Sine, bežmo odavde. Gle ove uruk-hai orke u ćošku...
- Samo uživaj, imam ja za njih foru... konobar, meni pivo i staklenu flašicu kokakole!
- Jes ti normalan bre? Koji će ti kokakola?
- Tajno oružje sine, kokakola najteže puca kad je olupaš o glavu!
