По дефиницији, сузе или сузна течност, су бистра сланкаста течност, по саставу слична крвној плазми, коју продукује сузни апарат ока, у току физиолошког процеса „подмазивања“ и одржавања влаге у рожњачи и вежњачи ока, плача или болести ока, које могу бити праћене смањеним или појачаним лучењем сузне течности, а под утицајем аутономног нервног система.
Међутим, ово није дефиниција која треба да објасни сузе у медицинском погледу. Она је посвећена нечему другом. Посвећена је снажним осећањима, оним дубоким људским осећањима, које сви ми кријемо негде у себи, али о којима никад не причамо. Оним осећањима која то нису, оним која су закопана, тврда и изгребане површине. Тешка и мрачна. Оним која се не налазе на површини, изложена погледу чак и било каквог странца, него сежу даље, заривају се у месо и вежу се једна преко других, учахуре се, увију у неку чудну опну, коју не можемо, све и да хоћемо, тако лако да скинемо; а када пробамо, остају крвави трагови, сваки пут изазивајући другачији бол и стварајући нови, дубљи ожиљак, другачијег облика.
То су осећања укорењена у прошлости, она која људе раздвајају, праве оштру поделу међу њима: формирају велике мрље, повлаче сиве облаке, не црне - него сиве, тешке, мутне и неодређене, оне којима не можете да одредите ни крај ни почетак, ни зашто су још увек ту, чак и након толико времена, када им ту више није место. То су осећања која и у миру праве немир, која се усађују и у ону свест, која је најосетљивија, најмлађа и најранија - детињу свест; она због које данас клинци постају истраумирани, болесни и склони прелазу на другу страну; она због којих су клинцима најбољи другови туча, дрога, метак и нож, уместо деце, исте деце као што су и сама, али са битном разликом у верској/националној припадности.
„И ноћас гледам звезде. Питам се, шта је судбина? Дрхтај у грудима? Земља вечито жедна за сузама и бол што обузима. И ноћас чекамо Годоа, на степеништу метроа, ја сањам сиво, а сањао бих живот. О Боже, чије то грехове скупо плаћамо?! Чије то дугове враћамо?! Сви узалудни ратови, кишни дани без дуге, млади животи на које су чекале неке нове пруге, више не гледај свој дом анђеле - умрећеш од туге! Због лажног родољубља вршњаци су гинули, а нису ни криви, о Боже, ја признајем, ја сам пичка, ја волим да живим! А слике машу са зидова, иако кажу да време лети, молим се сунцу да ме се поново сети. И кунем се Богом, вала, нема тог идеaла вредног мог јединог живота! Сви велики филозофи, утописти - хвала, ал’ мене не теши та спика о патриотизму, догме и лажне науке. Ја знам да мртви плачу, јер срцем чујем јауке. Јецају и куну и питају: „Зашто?! Је л’ било вредно?! Је л’ било вредно, реци то мајци што је изгубила једино чедо?!“ А ми и даље живимо бедно и у очају... Сузе за рају у старом крају. Целом свету, нек’ знају. Нек’ знају да се овде пуцало и плакало из истог очаја; нек’ знају да ни дан данас не знамо ни разлога ни значаја. Рокао сам микрофон у Тузли и примили су ме као брата, ма свима је доста рата, мржња није наша, већ нам је дата. О тата реци, зар данас треба да мрзим Хрвата или Муслимана?! Па све нас мучи иста рана из старих дана! ЉУДИ СУ ЉУДИ, без обзира са овог или оног меридијана, исте нас ствари плаше, опрости нам грехове наше...“
Sredstvo kojim se pobeđuje muška snaga volje ,ženskom snagom vode.
- Tata , tata , hoceš mi kupiti onu lutkicu ?
- Ne , nemam para , a i nismo zato ovde.
- Ali tata,..
- Ne , rekao sam.
Namešta tugaljivu facu i počinje plakati... Kmeeeeee
- Joj srećo , evo kupiće tata , samo nemoj plakati .
Fiziološki postoje tri vrste suza. Prve dve su u funkciji mehaničke zaštite oka, dakle čisto fiziološke prirode.
Tzv. "osnovne" suze - one vlaže oko svakim našim treptajem i "refleksne" - one koje se javljaju kad strano telo uđe u oko.
Treće su drugačije čak i po svom hemijskom sastavu. One sadrže duplo veću količinu proteina i 30 puta veću količinu mangana od refleksnih. Također sadrže i više hormona adrenokortikopropina (ACTH) i prolaktina. To su tzv. "emocionalne" suze.
- majčinske suze
- ženske suze
- muške suze
- krokodilske suze
- suze radosnice
Suze mi teku od smeha. Ako prestanem da se smejem, ostaće samo suze.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.