Budući da je svaki prosečan Srbin - veliki švaler, i svaki prosečan srpski auto (čitaj: zastavina šklopocija) je švalerski auto - bez ručice za otvaranje vrata, sa unutrašnje strane.

To je auto, u koji, ako se prevariš da uđeš, nema d'iziđeš, dok gazda-švaler ne odluči suprotno.
Retki su oni, koji se se sete da otvore prozor, i otvore vrata preko spoljne brave.
Ti su ili imali ranija iskustva sa švalerskim limuzinama (i njihovim gazdama), ili je pak i sami voze...

Reći da je to sinonim pojma čistoća je preblago, nadmašuje i apoteku i operacionu salu. Razumljivo, jer se taj auto koristi kao mamac, a često i mesto dešavanja glavne radnje. Bolesna pedanterija je pogodna i u slučaju da je švaler oženjen, a njegova gospođa nije baš puna razumevanja za njegove vanbračne aktivnosti, pa treba ukloniti dokaze. Švaler svoj auto čuva kao nešto najvrednije, pere ga skoro svakog dana, jako često ga polira, posebnu pažnju posvećuje enterijeru svog limenog ortaka. Često nadmašuje i Stevu Žigona iz „Majstorske radionice“. Jer, koja će žena razgolititi svoju guzu ukoliko je sedište prljavo? Marka takvog vozila je najčešće BMW, Mercedes, Audi, mada nije presudno da auto bude prestižni.Švaler gas je poželjan.