Крај радног времена рудара.

Nalaziš se usred dana koji liči na tvoju viziju pakla..
Svaki plan se pretvorio u izgubljeno vreme, a svaka ideja u promašaj...
A vreme kroz koje se vučeš nikako da prođe..
Pričaš sam sa sobom u svojoj glavi, bodriš sebe da ideš dalje... i imaš utisak da se saplićeš..
Posle svega stižeš kući, otvaraš vrata, a iza njih stoji nasmejano dete, nespretnim koracima žuri ka tebi i govori ti nešto na ushićenom dečjem jeziku.
Podižeš ga visoko! Najviše što možeš! Nalet najnežnijih reči u tvojoj glavi i ne znaš koju pre da izgovoriš...
A ceo dan koji je za tobom raspline se: ,,ma nije to ništa''

Prvi znak da će rudar dobiti neke pare.

Svetlo pivo nakon napornog dana.

To je svetlo koje ljudi vide pred smrt i predstavlja put u raj.
Nazalost, zbog trenutne ekonomske i energetske krize u svetu, navedeno svetlo bice iskljuceno do daljnjeg.

Poslednji trenutak u životu jedne krtice.

Svetlo na kraju tunela ne mora da bude dobar znak, svetlo moze da bude i od pozara koji je izbio na izlazu iz tunela.

Spasonosna stvar za koju se kasnije, par trenutaka od njenog pojavljivanja, ispostavi da je teretni voz koji prevozi neke opasne hemikalije ili nuklearni materijal.

Spasonosni znak, poslednja nada koja ti daje snagu da istraješ u nameri da pobediš loše. Slamka spasa koju čvrsto držiš. Batrgaš se kao riba na suvom i krećeš ka vodi dok konačno ne uspeš da se dokopaš sreće i izvučeš se iz nevolje.

Jedino svetlo na tunelima beogradske obilaznice.