Taštinog mi zdravlja

-Dragi, je l' mogu da te pitam nešto al' da mi iskreno odgovoriš?
-Kaži, srce...
-Koliko sam dana bila odsutna od kuće?
-Ovo što ste bili na seminaru u Pragu?
-Da!
-Sedam dana...
-Sedam, tako je... šta sam ti ostavila od obaveza?
-Samo da ti hranim ovo kučište pogano i da ne zapalim kuću kad grejem onaj gulaš u limenkama što si mi tako divno spremila, hehehe...
-Nije vreme za ironiju... zašto je Flafi ovako oslabila? Vidi joj dlaku... nema više onog sjaja i sva je ućebana...
-Pa, hranio sam je... doduše, nisam joj davao onu njenu 'ranu što je skuplja nego moja, ali je jela...
-Pa šta je jela?
-Sve što meni ostane... ako se ja nisam ućebao od onih konzervi, ni njoj neće ništa da fali...
-Je l' si je šetao? Četkao? Kupao?
-Aham... i čitao sam joj Mačka u čizmama, znam da je na njega slaba... ipak, mačak isp'o keršme u priči, a ribe se lože na to... je l' me ložiš ti?
-Je l' ste joj davali nešto ti i oni tvoji kreteni?
-Nismo, evo da Bog da tvojoj mami oči ispale ako lažem...
-Skote, znaš da sam sujeverna... moram sutra mamu da vodim na kompletan pregled...
-Ne lažem, svega mi...
-Tako si se i prošli put zakleo u moju mamu, pa žena dobi upalu pluća u julu mesecu... znala sam da ćete joj opet potapati hranu u votku... kakvi ste vi moroni, pa to je strašno... bolje da sam je sestri ostavila... dođi, sice moje maaajo...
-Pa, bolje i meni sestru da si ostavila, hehehe, ako me razumeš...
-Prekini, kretenu...
-E, da vidiš kako se prevrće kad se napije... ja sam plak'o!
-Nisi ti plak'o! Ti si malouman...