Internetov retardirani stariji brat.
Ne zna mnogo, ali zna sve rezultate i raspored tv programa.
Tekst u koji zagriženi kladioničar blene kao tele.
Standardni deo ponude u kafićima i obavezni u kladionicama, uglavnom na stranici sa rezultatima Pete lihtenštajnske lige Jug-jugoistok. Deo konobarskog rituala, verovatno povezanog sa eleuzinskim misterijama tj. prolećnim obnavljanjem života i povećanjem plodnosti, odnosno prometa, jer konobar u periodima odmora u ruku uzme daljinski upravljač falusnog oblika (gr. φαλλός), nasloni se za šank ili barski sto, time se stavljajući u poziciju sodomizovane žrtve u misterijskom obredu, koncentracije uperene ka ekranu radi duhovnog prosvetljenja (gr. ἐνθουσιασμός). Kafići koji imaju LCD ili plazma-televizore ne uključuju teletekst.
- Brate, aj uključi teletekst samo da vidim šta je uradila Osasuna...
- Neeema frke, bratić...
Jedina osobina kojom deca do 8-9 godina provaljuju koliko je dobar, gledan i vredan neki TV kanal. Već 15 godina teletekst je bio glavni odmerivač koja je televizija dobra i koja ima veliki rejting (a tako i pare da plaća ljude koji bi radili na tom projektu) i one koje nemaju dobru gledanost i koja i nije naša omiljena televizija više.
Rob navike. Čovjek drugog vremena. Ne tako davnog doduše. Ne traži rezultate na netu.
Ne gleda porniće - povremeno okrene hot lajn. Nije mu teško izaći na ulicu da pročita ko je umro. Izjavljuje saučešće kome treba. Gleda dnevnik u pola 8. Đecu vakciniše. Jebe bez kondoma. Gospodin jedan, lijepo se nosi.
Zoran teletekst, 47 godina.
Igra fikseve, ništa golovi.
Dva sina: Predrag i Nenad.
Crna i plava preferirane boje garderobe.
Ljetuju u Čanju.
Facebook za predškolce, godinama neotkrivena čar televizije, ispunjavao je naše vreme kada na fudbalu nije bilo nikoga i kada se pravila pauza između japanskih crtaća.Vremenom, teletekst gubi svoju magiju, a danas ga koristimo kao Ciga gaće.Teletekst se razlikuje od programa do programa, na njemu pokušavamo da saznamo najnovije sportske vesti jer nam internet nije pouzdan.Kao i ceo program, neke najviše nervira teletekst na B 92, naročito sportski odeljak gde svi naslovi (sa obaveznim uzvičnikom) nagoveštavaju fantastičnu novost.Naravno, članak predstavlja nešto sasvim suprotno.
kombinacija brojeva i slova u redovima koja je obavezna postavka na televizoru u svakom kaficu i u koju psujuci gleda velika vecina gostiju drzeci papiric nade u ruci
To je kao za studente pano, samo što je za promašaje čija sva životna kreacija i delovanje da nabolje promeni sadašnju situaciju stoji na tiketu neke kladionice, koju mi normalni zovemo PZB (porez za budale).
Liste (kvote) i sajtovi sa tabelama, formom, raspoloživim igračkim kadrom... su im skripte, a tiket im je ispit. Teletekst im dođe kao pano na kojem vide da li su položili...
Najviše me nervira što svako malo prebacuju na ttx, umesto da na kraju dana ili utakmice pogledaju rezultat. To znači da im to nije razonoda, već posao, obaveza, izlaz, opsesija...!
Ajde, ko je gledao negde u nekom kafiću nešto drugo sem sporta, ttxta sa rezultatima ili Fashion TV-a?
Jedina literatura današnje omladine uz žutu štampu.
Internet za penzionere.
Deda: "Sine...e sine, gledao sam danas na onom vragu, internetu, igra nam Đoković sutra u 7 i 15...Uveče igra..."
Ja: "Št... intern... Đok... kom bre internetu deda, pa ti ni telefon nemaš od posle rata?"
Deda: "Novak sine, naš Đole, sutra uveče... u 7 i petnajs..."
Ja: "(O jbt, ne verujem...) Kevo! Kevoo! Jel deda uz`o lekove danas, na kakvom je on božijem internetu gledao nešto?"
Keva: "Ma pusti ga sine, na teletekstu je gledao, znaš da ga vrti po ceo dan..."
Ja: "(Ahaa... a pa šta ne reče...), važi deda, nek si video...a koji se to turnir sad igra, Indijan Vels jel? Šta kažu na tom "internetu"?"
Deda: "Ma na "Sport-klubu" sine...Uveče, u sedam... "
