Služe radi dekoracije. Jedan se nalazi iznad vozačevog prostora, a drugi visi negde na pola autobusa. Nikome, ko iole češće koristi usluge međugradskih prevoznika, nije poznato da su vozač ili kondukter pustili neki film.
Inače, pravilno bi, nasuprot ovom žargonskom izrazu, bilo reći "monitori u autobusu", jer ovi uređaji ne hvataju TV signal. Oni samo mogu da emituju sliku puštenu preko putnog VHS-a, DVD player-a (po pravilu marke "Blaupunkt"), ili što je češće u novijim busevima, internog GPS uređaja- da putnici "setelicki" vide gde su.
Samo teorijski, "majstor" se može odobrovoljiti da pusti neki film, a to je moguće u sledećim situacijama:
1) Duža je linija (npr. Leskovac-Subotica, što je preko 400 km), a majstor je nedavno gledao neki jako dobar film (kategorije "Žikina dinastija" ili "Sekula se ženi") i dugo se nije tako dobro smejao. Dug je put, ali je ovaj dobrog raspoloženja, pa rešava da pusti film. Nekim putnicima se možda to ne sviđa (naročito onima koji su naknadno ušli u Beogradu ili Novom Sadu), ali makar će da ubiju monotoniju. Kondukter drema, a vozač (naravno) ne gleda film, već osluškuje dijaloge i u svojoj glavi rekonstruiše scene.
2) Isto je duža linija (ko i hoće da gleda film na kraćoj?), a u prvom redu sedi neko ekstravertno dete (koje po pravilu putuje sa roditeljim ili rođacima), i ne može da umukne. Neke nervira, ali je vozaču ili kondukteru jako simpatično, pa među njima dolazi do konverzacije. Dete uspe da se pohvali kako su mu pre dolaska na stanicu (za 99 dinara), roditelji kupili DVD sa crtaćem. Vozač/kondukter sam pristaje da pusti film. Ostali putnici mogu da se pripreme za crtać- ali ne neki klasik, poput "Toma i Džerija" koji svi vole da gledaju, već neko japansko sranje, kao što je "Yu-Gi-Oh",...
