Kada neki penzioner, najcesce sa stakama, odbija da sedne u autobusu.
Putnik: Ocete li da sednete?
Baba: Netreba sine, moze baka da stoji, cuvaj ti snagu trebace ti.
Ustvari, maloumnost i glupost ali i upornost roditelja, koji, iako znaju da si pretražio celu gajbu, iznova i iznova sakrivaju tvoje Bejblejdove, Jugio karte, klikere, kablove/tastature/miševe, loptice, i sve ostalo što ti detinjstvo čini iole zanimljivim, na ISTA mesta.
Budim se ujutru, trčim na komp. Pritiskam dugme...ništa...?! Opet pokušavam, opet ništa. Kao i svaki klinac, razumem se u svaki pedalj elektrotehnike. Posle pola sata provaljujem da fali kabl. Naravno da to nije prvi slučaj, ali ni prvi kabl...verovatno je stoti.
Otvaram fioku, i umesto pune ruke klikera vadim ruku punu vazduha.
Triput onjušim vazduh oko sebe, i naravno, u korpi za veš nalazim kabl, ispod TVa klikere, na tavanu Jugio, i u rupi, u sefu iza osmoglave istrenirane Valkire, najzad, svoju lopticu.
Buraz, stavljaj stolice da opikamo fudbalicu.
