Putnik: Ocete li da sednete?
Baba: Netreba sine, moze baka da stoji, cuvaj ti snagu trebace ti.

Будим се ујутру, трчим на комп. Притискам дугме...ништа...?! Опет покушавам, опет ништа. Као и сваки клинац, разумем се у сваки педаљ електротехнике. После пола сата проваљујем да фали кабл. Наравно да то није први случај, али ни први кабл...вероватно је стоти.
Отварам фиоку, и уместо пуне руке кликера вадим руку пуну ваздуха.
Трипут оњушим ваздух око себе, и наравно, у корпи за веш налазим кабл, испод ТВа кликере, на тавану Југио, и у рупи, у сефу иза осмоглаве истрениране Валкире, најзад, своју лоптицу.
Бураз, стављај столице да опикамо фудбалицу.