Kada neki penzioner, najcesce sa stakama, odbija da sedne u autobusu.
Putnik: Ocete li da sednete?
Baba: Netreba sine, moze baka da stoji, cuvaj ti snagu trebace ti.
Уствари, малоумност и глупост али и упорност родитеља, који, иако знају да си претражио целу гајбу, изнова и изнова сакривају твоје Бејблејдове, Југио карте, кликере, каблове/тастатуре/мишеве, лоптице, и све остало што ти детињство чини иоле занимљивим, на ИСТА места.
Будим се ујутру, трчим на комп. Притискам дугме...ништа...?! Опет покушавам, опет ништа. Као и сваки клинац, разумем се у сваки педаљ електротехнике. После пола сата проваљујем да фали кабл. Наравно да то није први случај, али ни први кабл...вероватно је стоти.
Отварам фиоку, и уместо пуне руке кликера вадим руку пуну ваздуха.
Трипут оњушим ваздух око себе, и наравно, у корпи за веш налазим кабл, испод ТВа кликере, на тавану Југио, и у рупи, у сефу иза осмоглаве истрениране Валкире, најзад, своју лоптицу.
Бураз, стављај столице да опикамо фудбалицу.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.