Уствари, малоумност и глупост али и упорност родитеља, који, иако знају да си претражио целу гајбу, изнова и изнова сакривају твоје Бејблејдове, Југио карте, кликере, каблове/тастатуре/мишеве, лоптице, и све остало што ти детињство чини иоле занимљивим, на ИСТА места.
Будим се ујутру, трчим на комп. Притискам дугме...ништа...?! Опет покушавам, опет ништа. Као и сваки клинац, разумем се у сваки педаљ електротехнике. После пола сата проваљујем да фали кабл. Наравно да то није први случај, али ни први кабл...вероватно је стоти.
Отварам фиоку, и уместо пуне руке кликера вадим руку пуну ваздуха.
Трипут оњушим ваздух око себе, и наравно, у корпи за веш налазим кабл, испод ТВа кликере, на тавану Југио, и у рупи, у сефу иза осмоглаве истрениране Валкире, најзад, своју лоптицу.
Бураз, стављај столице да опикамо фудбалицу.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.