
Уствари, малоумност и глупост али и упорност родитеља, који, иако знају да си претражио целу гајбу, изнова и изнова сакривају твоје Бејблејдове, Југио карте, кликере, каблове/тастатуре/мишеве, лоптице, и све остало што ти детињство чини иоле занимљивим, на ИСТА места.
Будим се ујутру, трчим на комп. Притискам дугме...ништа...?! Опет покушавам, опет ништа. Као и сваки клинац, разумем се у сваки педаљ електротехнике. После пола сата проваљујем да фали кабл. Наравно да то није први случај, али ни први кабл...вероватно је стоти.
Отварам фиоку, и уместо пуне руке кликера вадим руку пуну ваздуха.
Трипут оњушим ваздух око себе, и наравно, у корпи за веш налазим кабл, испод ТВа кликере, на тавану Југио, и у рупи, у сефу иза осмоглаве истрениране Валкире, најзад, своју лоптицу.
Бураз, стављај столице да опикамо фудбалицу.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.