To je kad prdneš tiho, al zasmrdi gospodski.
Ruski klasik koji je napisao M. Šolohov.
Svi trube kako je to remek-delo i statusni must-have simbol svakog intelekutalca, ali samo se najodvažniji (čitaj: najneoprezniji ili oni skloni samoubilačkim idejama) usude da priznaju kako im je to bilo jedno od najdosadnijih iskustava u životu. Onda oni intelektualni prevrću očima i brišu vas sa spiska društveno poželjnih osoba.
Da se razumemo, niko ne poriče kvalitet kvalitet pomenutih dela - svaka reč je savršeno odabrana, ali....ali.... ali sve je to tako nepodnošljivo dosadno i čovek ne može da se ne zapita: "Čemu sve to?"
Don teče i teče, a pažnja beži jer nema šta da je prikuje. Onda preskočite nekoliko stotina strana, kad ono... isto.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.