Emocija gušća i nabijenija i od vode i od alkohola, u kojima ne pluta no tone. Tone kao kamen.
Tako su eto, svaki za sebe, svoju tugu utapali i uspešno utopili Ernest Hemingvej, Čarls Bukovski i Branko Ćopić.
Prva dvojica u alkoholu, a Branko u reci Savi.
Reč koju zemunci koriste kad se njima ili nekome nešto loše desi..
Zemunac 1 :''Brate, pao mi tiket na kladži za jedan par.''
Zemunac 2 :''Tuga brate''
Valjda je svako oseća na neki svoj način. Znam samo da ima opet nešto čisto u njoj. To je ono, kad imaš tužan osmeh, skupljene usne i po koju suzu za kraj. Valjda, ako je o ljubavi reč, ide i ono: Svakom kaže Riberiči, a na mene ič ne gleda...
Ima baš neka pesma, koja po meni na simpatičan način dočarava taj trenutak:
-Moja Mare nema duše, ne razume moje boli, šta mi vredi sve na svetu, kada Mare drugog voli...
Kada društvenu igru igraš sam sa sobom, jednog igrača nazoveš On, drugog Ja. I pritom varaš.
Izraz koji ljudi koriste da opišu neprijatan osećaj koji je nekad prožet gađenjem. Ovaj pojam ima široku primenu pa tako može da se odnosi na različite stvari, počev od golicljivosti pa do osećanja odvratnosti.
- Ej vidi ovo! Pao sam sa bajsa, povredio koleno i sad mi se stalno stvara ova korica kad god je skinem.
- Pa majmune nemoj to dirati!
- Što? Pogledaj, sad ću opet pa da vidiš meso ispod korice... Eto! Ajde pipni ranu slobodno!
- Neću tuga me!
- Ajde što si sisa...
- Ma beži bolesniku!
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ne pipaj me tu, golica me!
- Aaaa tugaljiva si, dolaz' 'vamo!
