Po jednom uglednom domaćem teoretičaru arhitekture, to je vrsta antiurbanizma koji se primenjuje u današnjem Beogradu, a i šire. Izraz je neprikosnovene volje vladarskog Ja koju ograničava samo dosluh sa željama privatnog kapitala, a nastao je tako što se predsednik države vozio limuzinom i razmišljao šta treba da se sruši, gde će da nikne novi grad, a gde spomenik. Turbanizam se odlikuje prezirom prema institucijama države, profesionalcima i pređašnjim urbanističkim planovima.
Beograd na vodi, nameravano rušenje Beogradskog sajma...
Još jedan od trendova, pored heklanih i Ag-čizmi koje su samozvane trendi, urbane devojke masovno prihvatile, čvrsto verujući u to da su seksi i potpuno ignorišući otvorene muške odgovore da nisu.
Pojava inavazivnog upliva orijentalne kulture u mentalitet srpske ženskadije koja konzumira prekomerne količine turskih i indijskih sapunica. Možemo ga smatrati i utvarom koja se uzdigla iz groba, (nakon što je Žade iz Zabranjene ljubavi prestala da se prikazuje) da nas proganja. Ogleda se u nečuveno sramotnom i nebuloznom divljenju ženskim likovima i načinu života žena u zemljama u kojima se u dvadeset prvom veku i dalje praktikuje običajno pravo i uplivu tome skladnih stavova u određene ženske mozgove.
Nakon što je ubedila sebe da je urbana riba ako nosi samo i isključivo najuže i najpliće farmerice, bez obzira na figuru, majčice koje stiskaju grudi i jedva pokrivaju stomak (ne, ona nije retro da slavi modu koja je živela 2006-2008, nego se tako oblače Rada, JK, Soraja i Stanija), ne izađe iz kuće a da se prethodno ne šminka minimum 40 minuta, preformulisala svoje ime na fejsu iz “Stamenka Palikuća“ u „StaSHa MaCHkica Zapaljiva“, sada posmatra egzotične i nakićene robinje kako iz svog obespravljenog položaja pokušavaju da izvuku najmanje zlo koje mogu tako što bezuslovno udovoljavaju muškarcu koji ih poseduje.
Pritom, ona studira na manje ili više zahtevnom fakultetu i javno iznosi stav da želi da jednog dana bude samostalna poslovna žena iako joj je normalno da mimo bilo kog posla preuzme sve obaveze oko domaćinstva, jelte, jer za to žena i služi.
Ova lažna feministkinja nikada neće priznati da uživa u nadmoći alfa-mužjaka i svakako neće odbiti da iskoristi svaku priliku da nahvata na trudnoću bilo kojeg od dotičnih ukoliko ima makar svoj stan i automobil, ali ona nije sponzoruša. Samo što jeste, ali je svesna da ne izgleda dovoljno dobro. Tako ona upija svaku epizodu Sulejmana, Iće, Ljubavi i kazne, Male neveste i ostalih hedonističkih opijata koji služe kao linija manjeg otpora u opravdavanju i prihvatanju sopstvene nemoći, nesposobnosti i propadanja nada u pristojnu budućnost. Sada ona ne oseća prepreke zdravog razuma da prihvati da bude nečija imovina, mašina za rađanje, prenakinđurena i neukusno obučena brkata seljančura. Jer ona tada neće biti njena pokojna prababa Đurđinka, već Hurem Sultanija.
