Po jednom uglednom domaćem teoretičaru arhitekture, to je vrsta antiurbanizma koji se primenjuje u današnjem Beogradu, a i šire. Izraz je neprikosnovene volje vladarskog Ja koju ograničava samo dosluh sa željama privatnog kapitala, a nastao je tako što se predsednik države vozio limuzinom i razmišljao šta treba da se sruši, gde će da nikne novi grad, a gde spomenik. Turbanizam se odlikuje prezirom prema institucijama države, profesionalcima i pređašnjim urbanističkim planovima.
Beograd na vodi, nameravano rušenje Beogradskog sajma...
