Апарат за ударање "крушке" неизоставни је део сваког приградског луна-парка и круна сеоских вашара. Оно што је за клинчадију скидање паткице са рингишпила, то је за ходајућу фабрику тестостерона забадање округласте кожне мешине. Савршен начин да живљу из Хртковаца и Јарка покажеш свој коефицијент мушкости, а да те после пандури не воде у ватрогасни дом или месну задругу на трежњење.
Локални агро-фајтер прилази апарату у "саћутијебемматер" положају, погрбљен, са избаченим вратом и рукама постављеним у стилу обрнутог слова "U". Увежбаним потезом ћушне апарат са стране и крушка пада у положај за забод. Дискретно се окреће и крајичком ока намигује клинкама у позадини, нашта се оне у "јеби ме" фазону закикоћу. Љуби прво бицепс, па песнају, и из двокорака удара крушку уз јуначки прасак. Апарат почне да испушта неке осмобитне звукове, исписује бројку 932, а нацртана риба на дисплеју у потезу од два фрејма скида брус, тиме сигнализирајјући шибаџији да је дрмнуо довољно јако и да сад може да јебе шта оће.
Adekvatna zamena u nedostatku šljive.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.