-Како си прошао синоћ са Милицом? Ваља ли.. оно мало.. знаш као.. а? А?! А?!
-Ма пусти, напатих се жив. Прво смо три сата били на вечери. Сазнао сам све о њеним страховима, амбицијама, неоствареним сновима, родбини до трећег колена и предности кастрације кучића. Затим, једва некако је наговорих да пођемо пут стана, на вино, уз музику. Е, ту крећу муке Танталове. Мало прича, па ме пољуби, па опет прича. Јеботе, ја руку доле, она не да. Ја главу доле, она не да. Требало ми је два сата само да је ухоризонталим.
-И онда? К'о у нероткињу?
-Ма јок, њакала је и у кревету, убацим у пету, завршим за два минута и заспем.