Vrsta imuna na sve moguće inspekcije. Može se naći u raznim prolazima poput onog kod Zelenog venca, poznatijeg kao "šturi prolaz". Čim gore pomenuta vrsta čuje dobro poznati "tirlurirluli" zvuk motorole, brzinom još nepoznatom ljudskoj rasi, u par poteza sklopi tezgu od 5 kvadrata, sa sve robom i uhvati šturu u nepoznatom pravcu.
Doktori ekonomije, profesori na katedri za jurišno osvajanje tržišta.
Ako pada kiša, iz nepoznatog skladišta vade zalihe kišobrana i prodaju ih za samo "sto dinaraa, sto dinaraaaaaaaa, STO DINARAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!"
Ako pada sneg, brzinom svetlosti plasiraju na tržište "ćarape teeeeeeeeeeeermo, ćarape teeeeeeermo, ĆARAPE TEEEEEEEEEEEEEEEEEERMO!"
Ako je letnja žega, vade mini ventilatore na baterije...
I pored svega, to su požrtvovani heroji rada, jer dok sumorno jutro nad gradom se budi, ulični prodavci na posao kreću...
A jaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa, kao prosjaaaaaaaaaaaaaaaaak...
Ljudi koji pomalo podsećaju na onaj fresh-matic. Samo kad prođeš ispred fresh-matica, on ispusti miris, a kad prođeš ispred uličnog prodavca on kaže "izvol' te" (u nadi da će tako privući potencionalnog kupca).
Ulicni prodavci su rasa koja je nastala pocetkom devedesetih,u vreme hiper inflacije.Zbog opste situacije u zemlji ,mnogi su bili prinudjeni da pocnu da svercuju robu i da je prodaju po ulicama.Tako smo imali Bulevar Revolucije,koji je licio na buvljak i to u potezu od Vukovog spomenika,do Liona.U pocetku,roba se prodavala na parkiranim automobilima,a kasnije u kioscima koji su bili jedan do drugog i privlacili musterije ,koje su pravile neopisivu guzvu.Sledece znacajno mesto je bio prolaz ispod Zelenog Venca,stim da su tu monopol drzali iskljucivo,cigani.
Buvljaci su u pocetku,bili mesta gde se prodaju stare stvari,ali su vremenom evoluirali u "otvorene trzne centre",na kojima postoji samo nova roba,istina loseg kvaliteta,ali barem jeftina.Tako je bilo nekad,a sad je i tamo sve skupo(uglavnom).Najpoznatiji buvljaci su novobeogradski i pancevacki(koji je veci i jeftiniji),kao i zemunski.
Da bi neko bio ulicni prodavac morao je da razvije puno osobina koje krase super heroje iz stripova.Morao je da razvije fizicku izdrzljivost,otpornost na visoke i niske temperature,kao i toleranciju prema dosadnim musterijama.
Uz ulicne prodavce,obavezno ,su isli i dileri deviza,koji su se reklamirali ispusanjem karakteristicnih zvukova(vize,vize,vize....),ali oni su posebna prica.
Retko ko je tih godina prodavao na ulici bilo sta ,a da nije morao.Kasnije kako se stanje popravljalo,mnogi su tu videli nacin da extra zarade,a da ne moraju da placaju poreze drzavi.Neki ,koji su bolje plivali tih godina,uspeli da steknu i pocetni kapital,pa su otvorili firme.Na ulici je stvarno bilo svega,uglavnom loseg kvaliteta,dok u radnjama nije bilo nicega.
Danas su ulicni prodavci,uglavnom ,proterani sa ulica,a oni na buvljacima prinudjeni da otvore firme i placaju porez.
Iskreno se nadam da vise nikada necemo morati da se snadbevamo sa ulica,osim ako nisu u pitanju novogodisnji ukrasi i petarde!
