
Радознали плотун који се разлеже из уста љубопитљиве родбине из свих праваца по ушима новопеченог дечка/девојке њиховог рођака/е. Да се види кога ми то примамо у фамилију.
-А душо шта студираш? Радиш ли нешто?
-Како ти се зове мајка? А отац? Шта они раде? Јел им велика плата/пензија?
-А одакле је она?
-А јесте ли баш из центра града (у који никад нису ни закорачили?
-Имате ли своју кућу или стан? Колики су? А имате ли двориште? А је ли то баш ваше или изнајмљујете?
(Следи бег док вам меци испаљених речи звижде око главе и прате вас зачуђени погледи: "Па шта му/јој би, само смо разговарали")
Kada profesor uđe u učionicu, lupi dnevnikom o sto i započne proces nekontrolisanog prozivanja učenika za odgovaranje bez ikakvog redosleda.
-''Periću, ti odgovaraš. Zatim Jovanović, Dragutinović, Savić, Lazić i Milošević. I kako da zaboravim Tomićevu.''
Настаје приликом наздрављања у великим друштвима где сви покушавају да испрате погледом особу са којом куцају чашу. Углавном настане забуна и сви се изрешетају погледима насумично.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.