Radoznali plotun koji se razleže iz usta ljubopitljive rodbine iz svih pravaca po ušima novopečenog dečka/devojke njihovog rođaka/e. Da se vidi koga mi to primamo u familiju.
-A dušo šta studiraš? Radiš li nešto?
-Kako ti se zove majka? A otac? Šta oni rade? Jel im velika plata/penzija?
-A odakle je ona?
-A jeste li baš iz centra grada (u koji nikad nisu ni zakoračili?
-Imate li svoju kuću ili stan? Koliki su? A imate li dvorište? A je li to baš vaše ili iznajmljujete?
(Sledi beg dok vam meci ispaljenih reči zvižde oko glave i prate vas začuđeni pogledi: "Pa šta mu/joj bi, samo smo razgovarali")
Kada profesor uđe u učionicu, lupi dnevnikom o sto i započne proces nekontrolisanog prozivanja učenika za odgovaranje bez ikakvog redosleda.
-''Periću, ti odgovaraš. Zatim Jovanović, Dragutinović, Savić, Lazić i Milošević. I kako da zaboravim Tomićevu.''
Nastaje prilikom nazdravljanja u velikim društvima gde svi pokušavaju da isprate pogledom osobu sa kojom kucaju čašu. Uglavnom nastane zabuna i svi se izrešetaju pogledima nasumično.
