
Специјална врста хода карактеристична за српске боеме крајем XIX и почетком XX века. Будући да су се кући из кафане враћали касно или рано, како се узме, морали су на неки начин да нађу оправдање пред унезвереним супругама.
Када некако потрефе кућу и после много мука откључају врата почињу са применом наведене технике. Од врата кроз ходник се крећу лагано уназад, такође уназад улазе у собу. Уколико се супруга пробуди и затекне нашега боема у раскораку он увек може рећи да је управо кренуо напоље да се олакша или да потражи инспирацију за песму у освит зоре рујне. Кажу да је ова врста хода умела дати доста успеха у очувању брачних односиа. У неким крајевима Србије овај ход је познат и под локализмом "нагузичке".
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.