Maj mesec. Bliži se raspust. Oseća se miris dolazećeg leta u vazduhu. Sedmi čas popodnevne smene kod profesora Švabe koji predaje... nemački, šta bi drugo...

- ( s vrata ) Guten tag. Sedite... Gde je onaj Kuprešanin?

- ( ustaje zbunjen ) Evo me profesore...

- Je li ti! Gde si ti bio na prošlom času?

- ( šta me snađe??? ) Pa... Bio sam na času...

- Jeeeee l' Kuprešanin... na čaaaaasu... što je to lepoooo... A kako sam te onda video u dvorištu, a?!

- ( sa olakšanjem ) A to; pa, poslala me profesorka hemije da joj kupim nešto slatko... Pao joj bio šećer, znate, i...

- Da, da, da, da, da, da... Poslala te profesorka... Pa, sigurno te nije poslala da se unterhaltuješ u dvorištu sa onom malom Savićevom iz III2.

( poetski, okreće se ka odeljenju ) Gledam ja njih kroz prozor, zamislite, a oni pevaju i cvrkuću, samo što ne polete!!! Je l' se tako ponašaju učenici elitne gimnazije?! Sedi dole i da ti se to više ne ponovi, je l' jasno?!

- ( bled k'o krpa, preznojan, unezveren ) Jjjjasno profesore...

1958
- Sta radi onaj mali sa decom u potoku?
- Unterhaltuje sa čobanicom iz susednog sela.
- Unterhaltujem mu babu u guzicu, uteče mu krava u moje kukuruze.

2008
- Sta radiš sine na tom kompijuteru.
- Unterhaltujem sa Hansom iz Berna.
- Mater ti Švabsku, odmakni se od tog ekrana.