Riječi koje odzvanjaju u tvojoj glavi, koje ti nikad niko nije rekao, niti će reći, a koje imaš toliku potrebu da čuješ. Ubjediš svoj id da te svakodnevno laže, da ti pumpa ego i puni mozak iznutra, što rezultira ogromnim i ničim potkrijepljenim samopouzdanjem.
Pod njihovim uticajem polako gubiš vezu sa realnošću, uzdižući sebe na nivo božanstva i ubjeđujući okolinu da je taj savršeni perpetum mobile od laži u tebi uzvišenog porijekla i od ogromnog značaja.
A, okolina te gleda k'o mladog pavijana.
- Kakvu to igru igraš, majmune?
- Pušim karu, Tarzane.
- Jesi li dobar u tome?
- Radim to dugo. Uvlačim k'o crna rupa.
- Ovako - Objasni mi pravila igre koju igraš čitav život i ja ću za dva meseca biti bolji od tebe.
- E, baš da vidim. Uzmi ga lijevom rukom. Taaako. Otvori usta. Šire. Nemoj da grizeš. HO-NO-LU-LU, HO-NO-LU-LU...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.