Kulturan način da kafanskim muzikantima stavite do znanja da nemate sredstava za usluge koje vam pružaju.
... kada ti nesuđenu draganu zbog neke tvoje gluposti ispred nosa mazne neki mamlaz koji će je ostaviti kad tad, a do tada biti pravi majmun i kreten prema njoj, ne davati joj ono što bi dobila da je samo malo mućnula svojom glavom i odabrala onog koji će sada da "preboli al` ne oprosti"... a ti sve to znaš, a ne možeš ama baš ništa po tom pitanju uraditi... tada kada te ni najljepša violina utješiti ne može jer su "za drugog dunje žute obrane", zavapiš glasno kako samo znaš : uzalud vam trud svirači....
Rečenica koju izgovara Piroćanac kada se muzikanti približe njegovom stolu u kafani.
Ono što kažeš cvrčima dok se muvaju oko tvoje ribe.
- Uzalud vam trud svirači, noćas mrav taslači!
Bezuspješni pokušaji pokislih svirača da zapale vatru i ogriju se, jer od alata za potpalu imaju samo trud i kremen kamen.
- A kresivo? A đe ti je kresivo mamlaze nijedan.
- Šta ti je to?
- Pa jesam li ti ga dodao maločas?
- A to je bilo kresivo? Ja ga frljnuo u potok.
- Frljnem ti ga majci.
- Tata!!!
- Ščim ću sad da zapalim vatru?
- Ovim upaljačem?
- Pušiš li to da te ne kunem?
- Nee, okle.
- Daj jedan, ljubi ga tajo, smočila mi se kesa sa duvanom. E tako, de priždi nam po jednu.
- Neće nešto. Izgleda da je ostao bez plina.
- A pušiš krijući, pizda li ti materina!!! ŠLJAS!
- Štasudaraš, imam još jedan.
- Šali se tajo. Nije valjda da te je zaboljelo.
- Šalio sam se i ja , nemam drugi.
